Čine štetu i kad rade i kad se odmaraju

Šteta nastala zbog četvorodnevne blokade rada Skupštine Srbije, prema proceni predsednice parlamenta Slavice Đukić Dejanović, iznosi čitavih 16 miliona dinara, budući da cena samo jednog skupštinskog dana iznosi oko 4 miliona dinara. Ekonomisti, međutim, procenjuju da ukupni gubitak zbog odlaganja rasprave o Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju, gasnom aranžmanu s Ruskom Federacijom i zajmovima od kojih zavisi kvalitet usluga i putne mreže može da iznositi i više stotina miliona evra. Ti zakoni će, zbog dvonedeljnog vanrednog odmora poslanika, morati da sačekaju na usvajanje možda do sredine avgusta, a možda i do početka septembra, budući da su se šefovi poslaničkih grupa već dogovorili da u avgustu parlament ne radi.
Narodni poslanici će, dakle, imati prilike da se dodatno odmore od „odmora“, a za sve to vreme, biće uredno, više nego dobro i na vreme plaćeni. Poreske obveznike Srbije svaki poslanik na stalnom radu u Narodnoj skupštini mesečno košta više od 100.000 dinara – plata je oko 76. 000 dinara, a poslanički paušal od 30.000 dinara. Poslanička zarada obračunava se po koeficijentu 8,6 pomnoženom sa osnovicom od 8.824 dinara. Predsednik Skupštine ima koeficijent 12, potpredsednici 10,50, a predsednici odbora 9,40, što znači da se njihova primanja kreću između 110.000 i 140.000 dinara. Poslanici koji nisu na stalnom radu imaju pravo na naknadu u visini razlike plate koju ostvaruje poslanik na stalnom radu. Svi narodni poslanici imaju pravo na poslanički dodatak u mesečnom paušalnom iznosu u visini od 40 odsto od punog iznosa plate poslanika na stalnom radu, što u dinarskoj protivvrednosti iznosi oko 30.000 dinara. Valja pomenuti da prosečna neto junska zarada u Srbiji iznosi svega 32.600 dinara.
U listu poslaničkih beneficija spada i pravo na besplatan prevoz u železničkom, drumskom, rečnom saobraćaju na teritoriji Srbije, kao i javnom gradskom saobraćaju. Pored toga, oni imaju pravo na naknadu troškova putovanja ako do Beograda putuju svojim vozilima, naknadu za službena putovanja, kao i besplatno korišćenje garaža. Za ishranu tokom sednica imaju dodatak od pet odsto prosečne plate u privredi Srbije. Poslanici, koji nemaju prebivalište na užem području Beograda, niti stan u njemu, imaju pravo, uz određenu dokumentaciju, i na naknadu troškova smeštaja u hotelima de luks kategorije. Osim toga, može im biti isplaćeno i po 35.000 dinara, odnosno 430 evra za zakup stana u prestonici, pri čemu nemaju pravo na putne troškove. Takvim poslanicima pripada i pravo na naknadu za odvojen život, kao i na naknadu troškova za dva putovanja mesečno, radi poseta porodicama.
Poslanici imaju pravo korišćenja službenih automobila i telefona, a predsednik i potpredsednici Skupštine imaju pravo korišćenja službenih mobilnih telefona do 3.500 dinara. Postoji još sitnih i krupnih pomoći poslanicima, kao što su naknade troškova za službena putovanja za učešće na sednicama odbora, kao i na sastancima poslaničkih klubova. Priznaju im se i određeni troškovi goriva po kilometru i slično. Konačno, svaki poslanik ima i besplatnu člansku kartu Narodne biblioteke, mada nije poznato koliko poslanika koristi ovu privilegiju.
Po prestanku mandata, poslanici imaju pravo na naknadu plate šest meseci od dana kada im je prestao mandat i to u visini plate koju su imali na dan prestanka mandata. Pravo na ovu prinadležnost može se produžiti na još šest meseci, ukoliko u tom vremenu narodni poslanik stiče pravo na penziju. Da bi ostvarili ova prava, poslanici, kojima je prestao mandat, podnose zahtev Administrativnom odboru, koji donosi odgovarajuće rešenje. Ukoliko poslanik po prestanku mandata zasnuje radni odnos ili ode u penziju, o tome obaveštava Administrativni odbor i gubi pravo na pomenuta primanja.
Novi saziv parlamenta čini oko 70 odsto starih poslanika i 30 odsto novih. Koliko je isplativo biti poslanik, govori i podatak da se u odnosu na pretprošli saziv broj poslanika „zaposlenih“ u Skupštini udvostručio. Pravo da prima platu u prošlom sazivu koristilo je 185 poslanika. Da li se broj poslanika na stalnom radu u parlamentu u ovom sazivu povećao juče nismo uspeli da saznamo. Sekretar parlamenta Veljko Odalović rekao nam je da stručne službe još nisu ažurirale te podatke, ali da će nam oni svakako biti stavljeni na uvid, baš kao i podaci o broju bivših poslanika koji će u narednih šest meseci primati zarade.
Poslaničke privilegije i primanja, slažu se ekonomisti, samo su najvidljiviji troškovi koji idu na teret poreskih obveznika. Međutim, oni ostali, indirektni ili direktni troškovi koji se odnose na neusvajanje zakona, ratifikaciju zajmova i sporazuma, mnogo su veći i procenjuju se na više stotina miliona evra
– Mislim da je u pitanju preko 400 miliona evra kredita koji treba da se ratifikuju. Samim tim, novac koji je odobren, a koji se ne koristi, kao i svaki novac koji nije u upotrebi, mnogo košta – kaže ekonomista Goran Nikolić i dodaje da razloga za brigu i te kako ima.
Sličnog mišljenja je i ekonomista Milan Kovačević, koji kaže da blokada rada parlamenta može da navede i potencijalne inostrane investitore da posumnjaju u političku stabilnost zemlje i ozbiljne namere države. On podseća i da država plaća određene „penale“ na odobrene, a neratifikovane zajmove, od kojih za sada nema koristi, jer nema ni realizacije. Većina stručnjaka napominje i da zbog neozbiljnih i neodgovornih poslanika trpi čitava zemlja, jer neusvajanje reformskih zakona zemlju vraća unazad. Ekonomisti ističu i da bez reformskih zakona i sporazuma, koji moraju da se dosledno sprovode, nema ni povećanja standarda građana.