CINS: Apartmani jači od države - na jednoj od najboljih lokacija na Kopaoniku godinama se nelegalno grade apartmani 1Foto: FoNet/MK Group

Na jednoj od najboljih lokacija na Kopaoniku, s direktnim izlazom na ski stazu, godinama se nelegalno grade apartmani. I uz opomene, zabrane, suđenje, oni ni danas nisu srušeni. Umesto toga, primer su koji pokazuje kako se divlja gradnja u zaštićenom području toleriše.

Rajko Nikolić je već godinama čuvar u Nacionalnom parku Kopaonik i ovu planinu je prošao uzduž i popreko. Zna svaki njen ćošak. Tako zna i za nezavršenu vilu, u blizni hotela Putnik, koja je imala direktan izlaz na ski stazu. Mesto je savršeno za skijaše.

„Ne moraju da idu posle skijanja kilometar-dva peške da bi došli do apartmana, nego ispod ostave skije i popnu se liftom u sobu. Osećaju se gospodski“, kaže Nikolić.

Na mestu te vile, pre više od 18 godina, dvojica investitora počela su ilegalno da dograđuju.

Građevinski inspektor im je naložio da stanu sa gradnjom, ali Nikolić je te 2004. godine video da ga nisu poslušali, i da se pripremaju za postavljanje krova. U belešci je kasnije rukom napisao:

„Hitno obavestiti Republičkog građevinskog inspektora da preduzme Zakonom propisane mere.“

U narednim godinama gradnja je zaustavljena, ali ne zbog naređenja inspekcije.

Jedan od investitora, Dragan Ćurčić, završio je u zatvoru.

Prvo je uhapšen 2006. godine kao deo takozvane carinske mafije i osuđen na dve godine zatvora jer je podmićivao carinike. Šest godina kasnije, ponovo je uhapšen. Ovoga puta jer njegova firma nije plaćala rate za kamione koje je uzela na lizing, a kad je trebalo da ih vrati, Ćurčić ih je dao Zvonku Veselinoviću i Milanu Radoičiću kojima je u tom trenutku dugovao novac.

On će se zbog ovoga kasnije godinama povezivati sa Veselinovićem i Radoičićem, ljudima bliskim vlasti protiv kojih je vođeno nekoliko istraga ali u tim postupcima nisu bili osuđeni, piše CINS.

Iako su svih tih godina apartmani na Kopaoniku stajali nezavršeni, Ćurčić i njegov partner Petar Đoković od njih nisu odustali.

Gradnja na štetu prirode

Ćurčićevi i Đokovićevi apartmani uklapaju se u sliku Kopaonika koja se stvarala prethodnih godina. Gradnja u nacionalnom parku, često ilegalna i u zaštićenom području, buja, a posledice po prirodu su već vidljive.

Neke vrste ptica su nestale. Otpadne vode iz kanalizacije, koja ne može da pokrije sve u međuvremenu izgrađene hotele i apartmane, slivaju se direktno u Bistričku reku koja je sada „mrtva“.

Goran Sekulić, stručnjak za zaštitu prirode koji radi u srpskom ogranku Svetske organizacije za prirodu (WWF), kaže da intenzivna gradnja – ne samo ilegalna – obesmišljava zaštićeno područje. On misli da Kopaonik teško može da se vrati u neko „normalno“ stanje, ali i kada bi bilo moguće – ne vidi da postoji volja da se na tome radi.

To pokazuje i primer apartmana koje su godinama bez dozvole gradili Ćurčić i Đoković. Vreme je prolazilo, a oni su ostali netaknuti.

Đoković je 2014. godine tražio od Opštine Raška da legalizuje te apartmane, pa je nekoliko godina kasnije prodao svoj deo. Sada kao jedini investitor, Ćurčić je nastavio da gradi, a u tome ga nije zaustavila ni nova prijava inspekcije.

Građevinska inspektorka Vesna Rumenić mu je u maju 2020. naložila da zaustavi radove i za sedam dana sruši sve dograđeno bez dozvole. Nije stao. Podnela je i krivičnu prijavu zbog ilegalne gradnje. Nije stao.

Inspektorka je opet tražila da prestane sa radovima. Ovog puta, Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture ga je upozorilo da će, ako sam to ne uradi, oni angažovati nekog da sruši ilegalno dograđen deo, a onda mu ovo i naplatiti.

Posle skoro dve decenije Ćurčić se ponovo našao pred opasnošću da apartmani koje gradi bez dozvole, uprkos zabranama inspekcije, budu srušeni.

Kvaran sistem

Čak i kad grade na divlje, investitori ne dobijaju visoke kazne na sudu. Tako je Osnovni sud u Raškoj u poslednjih sedam godina uglavnom dosuđivao uslovne i novčane kazne koje su išle najviše do 150 hiljada dinara.

Nikola Gagić, pravnik u Regulatornom institutu za obnovljivu energiju i životnu sredinu (RERI) kaže da investitori očekuju da će ostati nekažnjeni.

„Razmišljaju ovako: ‘aha, platiću malu kaznu, neću ići u zatvor… slažem se. Najgore što može da se desi je da ću platiti neku kaznu koja će biti manja od mog profita.’“

Ovako je bilo i u slučaju Dragana Ćurčića.

Osnovni sud u Raškoj je krajem oktobra 2020. godine presudio da je kriv što je gradio u nacionalnom parku bez dozvole. Zbog toga je osuđen na uslovnu kaznu zatvora (neće služiti kaznu ako u roku od dve godine ne učini novo krivično delo) i kaznu od 150 hiljada dinara.

Novinarke CINS-a posetile su u septembru ove godine Kopaonik. Na lokaciji gde Ćurčić gradi je sada višespratnica, a krov koji se ranije najavljivao u belešci čuvara je postavljen.

Ministarstvo ne samo da na kraju nije srušilo Ćurčićev objekat, već razmatra da ga ozakoni. Oni su od Nacionalnog parka Kopaonik i Skijališta Srbije tražili mišljenje i obe institucije su pristale na to.

Iz Nacionalnog parka smatraju da nema posledica po prirodu, ali ne navode na osnovu čega to zaključuju. Mišljenje Zavoda za zaštitu prirode, koje je do ove godine izdavalo uslove pod kojima može da se gradi u zaštićenom području, niko nije tražio.

Ministarstvo građevinarstva nam nije odgovorilo zašto nisu srušili ono što je sagrađeno bez dozvole. Ni Ćurčić do objave teksta nije mogao da se vidi sa novinarkama CINS-a, a mejl adresu na koju bismo mu poslali pitanja je rekao da nema. U telefonskom razgovoru nam je rekao da je rešenje o ozakonjenju ovog objekta „već otkucano“ i da je dograđivao bez dozvole da objekat ne bi propao, pošto još uvek čeka odgovarajući plan za to područje.

Sekulić kaže da je Kopaonik tema koju niko neće da rešava.

„Možda je rešenje da se podeli nacionalni park, da se odvoji to područje koje ima potencijala da se sačuva. Ovaj drugi deo može da se ostavi u nekom obliku zaštite, ali to ne može da bude nacionalni park.“

Čuvar Nacionalnog parka Rajko Nikolić uskoro dočekuje penziju. U razgovoru sa novinarkama CINS-a kaže da ga je iskustvo naučilo šta je zabranjeno i kako investitori treba da se ponašaju.

„I znam šta čuvam – mnogo veću vrednost od jedne zgrade na Kopaoniku koja se bespravno gradi.“

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.