CNN da ne soli pamet

– To mi je grozno, tužno i strašno. Ta utakmica je jedan od početaka užasa koji se događao na prostoru bivše Jugoslavije. Mislim da bi trebalo održati minut ćutanja za sve žrtve rata, a ne slaviti događaje poput utakmice Dinamo – Crvena zvezda – ocenjuje Jergović.

I Miroslav Ćiro Blažević, bivši trener Dinama, kaže da ne valja dirati rane iz prošlosti.

– Ja sam protiv evociranja tih uspomena. Pa, dajmo se okrenuti stabilizaciji i zajedničkom napretku. Mi stariji bi trebalo da zaboravimo u kakvom smo vremenu radili i stvarali, a mlađi nikada da ne saznaju šta se sve dešavalo na sportskim terenima, a da mu tu nije mesto. Krajnje je vreme da se okrenemo zajedničkom radu na unapređenju odnosa na svim poljima, a ne stalno vraćati se na ružne delove prošlosti, jer oni samo predstavljaju kočnicu. Zašto sada strani mediji pokreću ova pitanja, kada su upravo moćne svetske sile krive za rat na teritoriji Jugoslavije. Sad nam oni prosipaju pamet, a pobili su polovinu zemaljske kugle. Pa, nismo mi krivi za rat, oni su nam nametnuli takvu situaciju, pobili su na hiljade nevinih ljudi. Ne treba više pričati o „slučaju Maksimir“, već se okrenuti novim i boljim relacijama među narodima na našim prostorima.

Denis Kuljiš, novinar iz Hrvatske, smatra da utakmica između Dinama i Crvene zvezde nije imala takav politički uticaj da bi „promenila istoriju“ kao što to navodi CNN. Kuljiš ocenjuje za Danas da je u to vreme celokupna klima vodila pooštravanju odnosa između Hrvatske i Srbije, kao i da duel na zagrebačkom Maksimiru nije doveo do „sloma države“.

– Mislim da je utakmica imala veze s ekstremistima, podzemljem… U to vreme, Crvenu zvezdu je vodio Arkan, pa je moguće verovati u to. S druge strane, svi znaju da su fudbalski klubovi politički instrumenti i da deluju za ciljeve raznih političkih struktura. Međutim, bilo je i većih tuča i većeg huliganizma, a istorija se nije promenila – ukazuje Kuljiš.

Prema njegovim rečima, duel Dinama i Zagreba nije imao uticaja na dalja dešavanja između Srbije i Hrvatske devedesetih godina prošlog veka, odnosno nije bio uvod u građanski rat na prostoru nekadašnje SFR Jugoslavije, kao što to smatra CNN. Dokaz je, zaključuje Kuljiš, i to da fudbalsko prvenstvo nije prekinuto, kao i da se stanje posle spornog duela potpuno normalizovalo.

Damir Kajin, poslanik Istarskog demokratskog sabora u hrvatskom parlamentu, ocenjuje za Danas da je utakmica na Maksimiru predstavljala jak nacionalni naboj tog vremena, ali da nema mitsko mesto kada je reč o svetu fudbala.

– Zvezdini navijači su zbog režima Slobodana Miloševića dolazili u Zagreb srbovati. Takođe, u isto vreme je Franjo Tuđman koristio tribine za nacionalnu homogenizaciju . Nogomet koji je tada stradao zbog politike, nije mnogo evoluirao, jer ako je nešto politizovano, onda je to nogomet – ističe Kajin. Kako navodi naš sagovornik, ondašnja policija nije uspela da se snađe i spreči sukobe s navijačima, „a nije tajna da je gro tih policajaca završio u hrvatskoj vojsci“. Kajin dodaje da je Zvonimir Boban navodno štitio navijača koji je utrčao na teren, ali da to sigurno ne bi uradio dok je bio fudbaler i kapiten fudbalskog kluba Milan.

Euforija nakon izbora

Derbi Dinama i Crvene zvezde je bio samo sedam dana nakon održavanja drugog izbornog kruga prvih posleratnih višestranačkih izbora na teritoriji Hrvatske. Na izborima je sa 57,58 odsto glasova pobedila HDZ predvođena Franjom Tuđmanom. Do tada vladajući Savez komunista Hrvatske – Stranka demokratskih promijena (SKH-SDP), na čelu sa Ivicom Račanom osvojio je samo 30,06 odsto. Interesantno je da je SDS Jovana Raškovića tada osvojila tek 1,4 odsto glasova. Taj podatak nedvosmisleno ukazuje da je najveći broj građana srpske nacionalnosti svoju naklonost na izborima poklonio Račanovom SKH-SDP. Nakon izbora HDZ je samostalno formirao vladu, čiji je prvi premijer bio Stjepan Mesić.

Stevan Stojanović, tadašnji golman Zvezde: U svlačionici sa igračima Dinama

– Stadion je bio dupke pun, a osetili smo čim smo stigli na Maksimir da je atmosfera opasno naelektrisana. Pola sata pre početka, dok smo se zagrevali, letele su kamenice na sve strane, pa smo se povukli ka centru. Međutim, na sredini tribine videlo se da je jedna kapija otključana. Sa strane gde smo se zagrevali, probijena je ograda. Navijači Dinama su počeli da ulaze na teren. Otrčali smo brže-bolje u svlačionicu, a na stadionu smo ostali do ponoći, iako je utakmica trebalo da počne u pet popodne. Bili smo zajedno sa igračima Dinama. Nije bilo prijatno, jer su navijači nadirali i sa terena, ali i sa pomoćnog terena lupali u prozore svlačionice. Obezbeđenje je bilo slabo, kao da je atmosfera bila pripremljena za probleme. Igrači Dinama bili su korektni prema nama, nije bilo problema, ni provokacija. Čekali smo zajedno da se situacija smiri. Ono što je Boban uradio sa policajcem, video sam tek kasnije na televiziji.

Vlado Čapljić, tadašnji fudbaler Dinama: Stadion iskorišćen u političke svrhe

– Niko iz kluba nije znao da li se priprema scenario po kome će utakmica biti prekinuta. Prilikom zagrevanja videli smo komešanja na tribinama, ali smo pokušali da normalno nastavimo sa radom. Međutim, kada su navijači srušili jednu od ograda i upali na teren, povukli smo se u svlačionicu. Tek kasnije na televiziji video sam prave razmere sukoba. Jednostavno, situacija u društvu bila je maksimalno naelektrisana, tako da ružne scene nisu mogle da zaobiđu ni sportska dešavanja. Stadion u Zagrebu apsolutno je iskorišćen u političke svrhe, što nikako nije smelo da se desi. Posle takvog razvoja situacije, kada jedna fudbalska utakmica nije odigrana zbog nereda na tribinama koji su posledica izuzetno složene političke situacije, bilo je jasno da će država krenuti u sunovrat. Iako sam Srbin rođen u Sarajevu nisam imao nikakvih problema nakon tog meča, mada sam se ubrzo vratio u matični Željezničar.