Crnogorska akademija nauka i umetnosti objaviće do kraja godine registar sa preko 40.000 reči koje će biti osnov za izradu prvog Rječnika crnogorskog narodnog i književnog jezika.
Za realizovanje ovog projekta formiran je savet kojim koordinora prof. dr Tatjana Bečanović. U tom telu je 17 njenih kolega, a kako saznajemo, dogovoreno je da prvenac Rječnik bude štampan na ćiriličnom pismu, uz napomenu da se u kasnijim fazama može uraditi i latinično izdanje. Izvor Rječnika čini „Izvornik“, koji je lani izrađen u Institutu za jezik i književnost „Petar II Petrović Njegoš“, a njime su obuhvaćena dela iz različitih oblasti i disciplina.
U Rječniku će se najverovatnije naći reč abezina (nerazumna osoba), gorko će biti grko, komad – komat, lako – lasno, znoj – pot, podmornica – sumaren, vojnik – soldat, grip – influenca, pasulj – fadžola, žalost – korota, bolnica – špitalj, kirija – ćirija, kutija – škatula, šibica – furmina, kašika – užica, viljuška – pirun, čaršav – lencun, usedelica – dukotrpna dugočekalica, kišobran – amrela, učkur – gatnjik…
Tako će Crnogorci zađenuti za gatnjik (kaiš), lapis (olovku), i nikome se neće krknut (pomeriti) pa makar ih mušketali (streljali), sve dok se na ćuhometu (vetrometini) ne nađe ovaj Rječnik i u njemu na desetine hiljada zaboravljenih reči i izraza, uglavnom arhaizama. Ili, ako im neko iz Ingleške (Engleske) pošalje brzojav (pismo), čekaće dok im u avliju (dvorište) ne naljegne diliđenca sa teglaćom (teretnim vozilom), koji će im uručit prijevod šljanka pečatnog u tamošnjem presu (prevod zapečaćenog teksta u tamošnjoj pošti).
Iako su u jezičkoj praksi mnoge od ovih reči nestale iz upotrebe, pristalice crnogorskog jezika i dalje su veoma angažovane na „vrtanju starijeh izraza „…
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
