Da li građani mogu da tuže lokalne samouprave i gradove zbog ambrozije?

Prema nekim istraživanjima, više od milion i po građana svake godine trpi ove simptome koji idu od blažih pa do ozbiljnih napada astme i gušenja. U sezoni cvetanja, krajem jula, tokom avgusta i septembra, koncentracija polena ambrozije u vazduhu bude i više od deset puta veća od dozvoljenih granica, što Srbiju svrstava među najugroženije zemlje u Evropi. Ove godine je zabaležena najveća koncentrancija u Beogradu otkad postoji merenje – čak 30 puta veća od dozvoljene.

Pokret Kreni-Promeni je pokrenuo peticiju kako bi se, prema njihovim rečima, izvršio pritisak na nadležne da ovaj problem reše.

Pošto je za uništavanje ambrozije na javnim površinama odgovorna lokalna samouprava postavlja se pitanje da li građani koji trpe posledice alergije na ambroziju mogu da podnesu tužbe protiv grada, jer ne uništava ovaj korov.

Šabić: Formalno moguće, ali teško da bi građani dobili tužbu u svoju korist

Advokat i pravni konsultant Rodoljub Šabić za Danas kaže da na to pitanje nije lako odgovoriti imajući u vidu stanje kako normativnog poretka tako i pravosuđa.

„Ako moram odgovoriti rekao bih da građani mogu da pokušaju, ali je osnov veoma diskutabilan, a uspeh u sporu pogotovo. Problem koji je veliki i stalno rastući, uređen je samo jednom veoma kratkom šturom uredbom od svega pet članova, donetom pre 20 godina. Uredbom su predviđene agrotehničke, mehaničke i hemijske mere za uništavanje“, kaže Šabić.

On navodi da se obaveza uništavanja ambrozije odnosi dobrim delom na privatne subjekte, korisnike poljoprivrednig i građevinskog zemljišta, ali dobrim delom i na subjekte iz struktura lokalne samouprave ili državnih koji upravljaju površinama uz puteve i pruge, vodotokove ili kanale, u nacionalnim parkovima, parkovima, grobljima…

„Neophodna pretpostavka za tužbu bila bi činjenica da oni ne izvršavaju obaveze. Hipotetički, pošto ureba predviđa da nadzor nad njenom primenom sprovodi Ministarstvo poljoprivrede, osnov za tužbu protiv države bi mogli biti nevršenje nadzora. U našim konkretnim uslovima mi sve pomenuto deluje kao Sizifov posao“, kaže Rodoljub Šabić.

Stanković: Problem sistematski, preuzeti rešenja iz Evrope

Portparol pokreta Kreni-Promeni Nikola Stanković za Danas takođe kaže da u ovom trenutku nije realno da bi građani mogli da dobiju lokalne samouprave u sudskom sporu iz prostog razloga što uprave uništavaju ambroziju na određenim površinama, pa bi bilo teško dokazati na sudu koja parcela pod ambrozijom je izazvala zdravstvene probleme.

On navodi da ambrozija više nije samo pitanje sezonske alergije, ona je postala jedan od najvećih javnozdravstvenih problema u Srbiji.

„Ono što ovaj problem čini još težim jeste činjenica da država ne sprovodi sistemske mere. Tretmani su neredovni, lokalno neusaglašeni i bez ozbiljnog nadzora. Jedno mehaničko uklanjanje, odnosno košenje, nije dovoljno jer seme ambrozije u zemljištu može da opstane i do 40 godina, dok samo jedna biljka u toku sezone proizvede i do 100 miliona čestica polena koje se vetrom raznose na velike udaljenosti. Zbog toga se iz godine u godinu situacija samo pogoršava“, kaže Stanković.

On dodaje da pokret Kreni-Promeni zato predlaže jasna i konkretna rešenja: usvajanje godišnjeg nacionalnog budžeta za borbu protiv ambrozije, uspostavljanje funkcionalnog Nacionalnog centra ili međuresorne radne grupe sa jasnim ovlašćenjima i obavezom javnog izveštavanja, redovno ažuriranje nacionalne GIS baze podataka, kao i razvoj veb-platforme i mobilne aplikacije preko kojih bi građani mogli da prijavljuju žarišta i prate tretmane.

Pored toga, neophodno je unaprediti mehaničko suzbijanje košenje, čupanje, preoravanje dva do tri puta u sezoni kao primarnu i bezbednu meru, uz kontrolisanu upotrebu hemijskih sredstava.

„Jednako važno je pokrenuti nacionalnu kampanju za podizanje svesti, uključiti škole, domove zdravlja i medije, kao i povezati zdravstvene podatke sa planovima tretmana. Dodatno, Srbija mora razmotriti primenu bioloških metoda kontrole u saradnji sa naučnim institucijama“, navodi on.

Stanković ukazuje da rešenje postoji i da to pokazuju i primeri dobre prakse iz Evrope.

„Mađarska je zakonom propisala obavezu uklanjanja ambrozije i uvela kazne do 1.500 evra za nepostupanje, kao i nacionalnu GIS bazu i mobilnu aplikaciju. U Nemačkoj koncentracija polena direktno utiče na javnozdravstvene odluke, a lokalne zajednice dobijaju subvencije. U Hrvatskoj gradovi poput Zagreba i Osijeka uključuju škole i ambulante u prevenciju i edukaciju građana“, kaže Stanković.

Portparol Kreni-Promeni navodi da je njihov cilj da borba protiv ambrozije prestane da bude improvizacija i da postane ozbiljna državna strategija koja će zaštititi zdravlje građana.

„Ako su Mađarska, Nemačka i Hrvatska mogle da uvedu sistemska rešenja, može i Srbija. Vreme je da se od nadležnih institucija zahteva odgovornost i akcija“, kaže Stanković.