Seča četinara na obali veštačkog jezera Tresetište, u zaštićenom pojasu Subotičkih šuma, inače poznatom izletištu Subotičana, ovih dana zaokuplja pažnju javnosti kojoj još nije pružen racionalan odgovor na pitanje zbog čega su nadležni u JP Vojvodinašume doneli ovakvu odluku. Zvanično objašnjenje za seču ove šume crnog bora da se radi o planskom uklanjanju bolesnih stabala ne deluje uverljivo, jer je u pitanju na stotine, neki tvrde i preko hiljadu četinara, koji su, kako tvrde ekolozi, uglavnom potpuno zdravi.
Seča četinara na obali veštačkog jezera Tresetište, u zaštićenom pojasu Subotičkih šuma, inače poznatom izletištu Subotičana, ovih dana zaokuplja pažnju javnosti kojoj još nije pružen racionalan odgovor na pitanje zbog čega su nadležni u JP Vojvodinašume doneli ovakvu odluku. Zvanično objašnjenje za seču ove šume crnog bora da se radi o planskom uklanjanju bolesnih stabala ne deluje uverljivo, jer je u pitanju na stotine, neki tvrde i preko hiljadu četinara, koji su, kako tvrde ekolozi, uglavnom potpuno zdravi. Da problemu nije kraj govori i informacija da ista sudbina čeka još dobar broj stabala na kojima je već ubeležen znak za „eliminaciju“.
Gradonačelnik Subotice Geza Kučera je povodom toga izjavio da ga je Marta Takač, direktorica JP Vojvodinašume, uverila da je seča potpuno legalna i da imaju sva potrebna odobrenja Ministarstva poljoprivrede.
Biolog Kristijan Ovari, iz lokalnog odbora LDP, koji je pokrenuo inicijativu da se ova akcija Vojvodinašuma podrobnije ispita, napominje da se radi o izuzetno značajnoj ekološkoj vrednosti za Suboticu i njenu okolinu.
– Stabla su stara nekoliko decenija, a šuma je sađena planski kako bi se ovo peščano tlo nekako kultivisalo, i okolina zaštitila od peščanih nanosa. Uz to, ovaj deo terena koji spada u subotičko-horgošku peščaru nalazi se pod drugim stepenom zaštite, kao značajno prirodno dobro ovoga kraja. Iako je tokom pošumljavanja bilo primedbi da je izbor drveta crnog bora za ovaj teren neprikladan, jer ovo drveće uspeva samo na većim visinama, ispostavilo se da se sasvim dobro održava i na ovom peščanom tlu, blizu jezera. Kome je to smetalo i zbog čega je odjednom odlučeno da se veliki deo ovog šumskog pojasa ukloni, nije nam jasno. Pogotovo nije jasno ako se zna da je sistematsko krčenje šuma zabranjeno zakonom, a ovo liči na to jer su markirana još mnoga stabla koja očito očekuje ista sudbina – kaže Ovari.
On napominje da će posle seče ovo tlo, koje je ipak bilo uspešno pošumljeno, nakon pola veka postati biološki neuređeno zemljište, a Subotičani će izgubiti jedno od prijatnih mesta u koje su rado odlazili.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
