Humanitarno udruženje ARD iz Užica, započelo je kampanju za izgradnju Sigurne kuće u ovom gradu za smeštaj žena žrtava nasilja u porodici iz šest opština Zlatiborskog okruga (Arilje, Požega, Kosjerić, Čajetina, Bajina Bašta i Užice). Ideju o tome prihvatila je većina političkih stranaka u gradu, čije su predstavnice najavile učešće u ovoj kampanji.
Humanitarno udruženje ARD iz Užica, započelo je kampanju za izgradnju Sigurne kuće u ovom gradu za smeštaj žena žrtava nasilja u porodici iz šest opština Zlatiborskog okruga (Arilje, Požega, Kosjerić, Čajetina, Bajina Bašta i Užice). Ideju o tome prihvatila je većina političkih stranaka u gradu, čije su predstavnice najavile učešće u ovoj kampanji. Formiran je i Organizacioni odbor od predstavnika stranaka, Crvenog krsta, medija i drugih nevladinih organizacija.
SO Užice donirala 480.000 dinara
Rad Sigurne kuće u Užicu, tokom ove godine, pomogla je užička opština sa 480.000 dinara, ali i brojni sponzori, poput fabrika Jelen Do, Impol Seval, Cementara Kosjerić, Valjaonica bakra, Mlekara Moravica, ali i Užička bolnica i Crveni krst.
– Kada bi donatora bilo više i žrtvama nasilja bilo bi mnogo bolje, poručila je Ružica Jelisavac, izražavajući nadu da će Užice, okolne opštine, u saradnji sa donatorima i firmama uspeti da realizuju ovu humanu nameru. Bliže informacije o izgradnji nove, regionalne sigurne kuće u Užicu mogu se dobiti na telefon 031-521-441, a broj žiro-računa za uplatu donacija je 160-19644-23, Banka Intesa, filijala Užice.
Humanitarno udruženje ARD osnovalo je 2003. godine SOS centre u šest navedenih opština. Godinu dana kasnije, u okviru Centra za zaštitu žena i dece od nasilja u porodici, osnovalo je i prvu sigurnu kuću u Užicu, koja se trenutno nalazi u iznajmljenom prostoru, a istovremeno može da prihvati samo osam žrtava porodičnog nasilja.
– Za četiri godine koliko postoji, SOS telefon u Užicu pozvalo je 6.750 žena iz šest opština našeg okruga. Na privremenom smeštaju u Sigurnoj kući bile su 132 žene i čak 98 maloletne dece, rekla je za Danas Ružica Jelisavac, koordinatorka Centra za pomoć žrtvama porodičnog nasilja, a zatim dodala da taj broj daleko prevazilazi stvarne potrebe, pa je zbog malog smeštajnog kapaciteta uvedena nepopularna kategorija „žrtve na čekanju“.
Ona navodi da je broj prijava nasilja nad ženama u užičkom regionu među najvećim u Srbiji, ali ne zbog toga što su muškarci u ovom delu Srbije posebno nasilni, već što je nasilje kažnjivo, pa su žene postale svesne da treba da prekinu takav način života, sve češće prijavljujući nasilnike, ne samo zbog sopstvene zaštite, već i zbog zaštite svoje dece.
– Zaštita žena od nasilja u sigurnoj kući podrazumeva kontinuitet, koji je veoma važan u primeni takvog modela. Postojanjem takve ustanove upućuju se poruke žrtvama da imaju gde da se sklone, ali i nasilnicima koji ženama više ne mogu da prete da nemaju gde da odu. Zbog toga sigurna kuća mora da postoji kao institucija, ističe Ružica Jelisavac.
Ona navodi da su žrtve nasilja najčešće nezaposlene žene, ali među stanarkama Sigurne kuće u Užicu ima i onih koje su zaposlene, a kojima je lakše da bez nasilnika započnu novi život.
Neke žene, posle napuštanja Sigurne kuće, vraćaju se nasilniku, ali njihov zajednički život postaje kvalitetniji. Nakon povratka u porodicu u kojoj su bile žrtve nasilja, uslovi se drastično menjaju u korist žene i dece. Procenat žena koje nastavljaju život u uslovima nasilja veoma je mali. S druge strane, ulaže se veliki napor i za ekonomsko osnaživanje žena žrtva nasilja, jer je finansijska zavisnost nasilnika često razlog zbog kojih žene trpe fizičko i psihičko maltretiranje, objašnjava Jelisavac.
Jedan tužan primer jeste žena koju je suprug fizički maltretirao, a koji je otišao na izdržavanje zatvorske kazne. Ona je otišla kod sudije i molila da puste njenog supruga, jer, kako je rekla „bolje da je i dalje tuče, nego da joj deca budu gladna“.
– Taj ekonomski momenat je veoma važan i mi sve činimo da ih ekonomski osnažimo, osposobimo za neku vrstu rada, a kasnije i da ih zaposlimo. Odlično sarađujemo s nekoliko preduzeća u gradu, tako da svaka žena posle nekoliko dana od pružanja stručne pomoći, počinje da radi, a to pored ekonomskog osnaživanja, predstavlja i radnu terapiju koja je veoma važna, kaže Jelisavac i ističe da Centar ima dobru saradnju sa policijom, tužilaštvom, užičkom opštinom, Centrom za socijalni rad i stručnjacima iz inostranstva, čija su iskustva uvek dobrodošla.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
