„Danas“ dobio podatke od VSS i VST: Vučićev režim za 12 godina zamenio skoro sve sudije i tužioce u Srbiji

U ovom momentu su aktuelni koordinisani režimsko-tabloidni napadi na sudije i tužioce koje po slovu zakona oslobađaju studente iz pritvora zbog protesta, ali i zbog krivičnog gonjenja ministara koji po tužilaštvu snose deo odgovornosti za pogibiju 16 ljudi na novosadskoj železničkoj stanici – Goranu Vesiću i Tomislavu Momiroviću, ali i ministru kulture Nikoli Selakoviću zbog skidanja zaštite kulturnog dobra sa zgrade Generalštaba, da bi mogli da je prodaju zetu predsednika Sjedinjenih Država Donalda Trampa, DŽaredu Kušneru.

Režimski napadi su usmereni na diskreditaciju specijalnog tužioca za organizovani kriminal Mladena Nenadića i vrhovne javne tužiteljke Zagorke Dolovac, a uporedo s tim od ministra pravde Nenada Vujića stižu najave da će to ministarstvo po želji predsednika skupštinskog Odbora za pravosuđe Uglješe Mrdića, promeniti Zakon o javnim tužilaštvima i Zakon o sudovima.

Tim izmenama bi Specijalno tužilaštvo za organizovani kriminal bilo prepotčinjeno Višem javnom tužilaštvu u Beogradu, a Specijalni sud za organizovani kriminal i Sud za ratne zločine i Tužilaštvo za ratne zločine utopljeno u nadležnost Višeg suda, odnosno Višeg javnog tužilaštva.

Ipak, ono o čemu napredni vučićevci i njihova propagandna glasila ne govore je da su u proteklih 12 godina uspeli da svojim ljudima skoro u potpunosti promene strukturu srpskog pravosuđa – sudstva i tužilaštva.

Prema podacima koje je Danas dobio iz dva vrhovna tela koje kontrolišu rad sudstva i tužilaštva u Srbiji – Visokog saveta sudstva (VSS) i Visokog saveta tužilaštva (VST), od 2012. godine do danas je u sudstvu Srbije promenjeno skoro 95 odsto sudija i oko 60 odsto tužilaca.

Naime, podaci VSS pokazuju da u sudovima Srbije danas sudijsku funkciju obavlja ukupno 2.688 sudija, a da je od 1. januara 2013. do 3. jula ove godine sudijsku zakletvu u parlamentu položilo, odnosno prvi put izabrano 2.245 sudija. To znači da je sudijski kadar ili struktura sudijskog kadra skoro u potpunosti promenjena tokom vlasti naprednjaka. Zanimljivo je da je u periodu od 1. januara 2012. do 31. jula ove godine sudijska funkcija, zbog razrešenja, smrti, odlaska u starosnu penziju, na lični zahtev ili zbog trajnog gubitka radne sposobnosti, prestala za ukupno 1.602 sudija.

Snežana Bjelogrlić, predsednica Društva sudija Srbije, kaže za Danas da je promena ljudi u sudstvu izvedena kod nas 2009. iako je u tom trenutku već bilo „promenjeno“ ili „ponovno provereno“ isto toliko sudija, u odnosu na reizbor od 1992, koji je usledio nakon promene Ustava od 1990. i uvođenja trajnog mandata sudija.

– Uprkos upozorenjima Društva sudija, takav nepodoban eksperiment se završio teškim fijaskom, čije se posledice još osećaju, ističe Bjelogrlić.

Prema njenim rečima, u posleratnoj Zapadnoj Nemačkoj, Portugaliji posle pada vojne hunte, Španiji posle Frankove smrti, pa čak i savremenoj Nemačkoj posle ponovnog ujedinjenja i lustracije sudija iz Istočne Nemačke, zadržane su sudije iz prethodnih vremena.

– I one su nastavile da rade svoj posao u drugačijim uslovima i mi svedočimo tome da te države uzorno funkcionišu kao demokratske pravne države. Bilo bi zaista nerazumno i razočaravajuće ne učiti iz svih tih iskustava i ponovo pokušati takvu neodgovarajuću i opasnu „promenu“. Osim toga, za takav pokušaj bi najpre trebalo ponovo promeniti Ustav, što je skoro neizvodivo u bližoj budućnosti, objašnjava Bjelogrlić.

Kako ukazuje, posle maja 2023. započelo je funkcionisanje sudstva i tužilaštva u novom pravnom okviru unapređenom ustavnim promenama početkom 2022. i donošenjem novih pravosudnih zakona početkom 2023.

– Ogromne promene uvedene su naročito u tužilački sistem, u kome funkciju javnog tužilaštva vrši svaki tužilac, ne samo vrhovni. Takva promena ne dozvoljava više bespogovorno povinovanje „šefu“ u pogledu toga za šta i koga treba a šta i koga ne treba goniti i zahteva povećanu odgovornost, rekla je Bjelogrlić.

Ona dodaje da su samo neupućeni ili zlonamerni mogli očekivati promene odmah, za godinu ili tri, ali da za unapređeno funkcionisanje sudstva i javnog tužilaštva nema čudotvornih rešenja niti prečica.

– Talas napada na tužilaštvo i sudstvo, i to ne samo od strane političkih vlasti, već i od strane medija i demonstranata, usledili su tokom protekle godine i nešto duže kao reakcija, najpre na nesnalaženje u komunikaciji tužilaštva sa javnošću nakon tragedije u Novom Sadu, a zatim na neoprezno svrstavanje pojedinih sudija i tužilaca na jednu od „zavađenih“ strana i na njihovo javno upuštanje u jedan širi politički proces, u društvenoj situaciji neuobičajeno složenoj, tenzičnoj i antagonističkoj. Bar ja to tako vidim. Reakcija jednih uzrokovala je reakciju drugih i svaka je bivala intenzivnija. Nedostajalo je, a i sada je tako, i strpljenje i razumevanje, a naročito dijalog, navodi Bjelogrlić.

Govoreći o odnosu vlasti prema pravosuđu i predlogu izmena pravosudnih zakona o sudovima i tužilaštvima, Bjelogrlić naglašava da je jedino zakonodavac (Narodna skupština), „i jedino ona“, ovlašćena da odluči o tim pitanjima, da ih uredi, pa i da izmeni dotadašnje uređenje sudova i tužilaštava.

– To se ne radi, naravno, samovoljom zakonodavca, već posle pažljive analize ukoliko se uoče određeni nedostaci, problemi, što se uobičajeno navodi u obrazloženju predloga zakona, s tim da on treba da bude rezultat široke javne i stručne rasprave, ističe Bjelogrlić.

Ona dodaje da među predlozima zakona koje je krajem decembra podneo narodni poslanik iz SNS Uglješa Mrdić ne vidi ništa što bi uticalo na drugačiju organizaciju TOK-a ili Posebnog odeljenja za organizovani kriminal Višeg suda u Beogradu.

– Izolovana akcija jednog poslanika, makar on bio član vladajuće stranke i predsednik skupštinskog Odbora za pravosuđe, najave izmene pravosudnih zakona, a naročito ukoliko bi to bilo učinjeno bez javne rasprave i mogućnosti jedne grane vlasti da se izjasni o predloženim izmenama zakona koji se upravo na nju odnose, više mi liče na probne balone, ispipavanje pulsa javnosti i na pokušaj zastrašivanja sudija i tužilaca, nego na ozbiljnu zakonodavnu aktivnost, zaključuje Bjelogrlić.

Sa druge strane, situacija sa tužiocima i zamenicima javnih tužilaca u Srbiji je nešto drugačija. Kako su za Danas naveli iz Visokog saveta tužilaštva (VST), „broj izabranih nosilaca javnotužilačke funkcije“, za period od 1. januara 2012. godine do 1. avgusta 2025. godine koji su prvi put izabrani iznosi 386, a 271 tužiocu i zameniku javnog tužioca je u tom periodu prestala funkcija. U tužilaštvima danas (podaci su zaključno sa 7. oktobrom 2025. godine) radi ukupno 702 javna tužioca i 65 glavnih javnih tužilaca. Istovremeno, Visoki savet tužilaštva je na sednici održanoj 3. februara 2025. godine, doneo odluku o izboru 51 javnog tužioca, koji još uvek nisu položili zakletvu pred Narodnom skupštinom, s obzirom da su izjavljene žalbe Ustavnom sudu.

Goran Ilić, javni tužilac Vrhovnog javnog tužilaštva, navodi za Danas da je tačno da se od funkcionera bliskih vladajućoj partiji često može čuti da su sudstvo i tužilaštvo pod kontrolom Demokratske stranke, odnosno „žutih“ , kako oni često kažu.

– Takav pristup sadrži dve greške. Prva je vrednosnog karaktera i ogleda se u implicitnom stavu da je loše to što je pravosuđe navodno pod kontrolom DS, kada bi trebalo da bude pod kontrolom aktuelne vladajuće partije. Međutim, sudstvo i tužilaštvo ne bi trebalo da bude pod kontrolom ni jedne, niti druge političke opcije: sudstvo bi trebalo da bude nezavisno, a tužilaštvo samostalno, ističe Ilić.

Kao drugu grešku navodi to što je ogroman broj tužilaca izabran u Narodnoj skupštini, po prethodnom ustavnom sistemu, u kojoj je SNS imao većinu.

– Pored toga, znatan broj rukovodilaca u tužilaštvu, koji je prvi put biran u „vreme DS“ dobio je novi mandate u vreme Narodne skupštine u kojoj je većinu imao SNS. Da ne bude zabune, radi se o važnim rukovodiocima uključujući i rukovodioca Vrhovnog tužilaštva. Iz toga sledi da vladajuća partija, u praksi, ne pokazuje onaj stepen odbojnosti prema kadrovima „žutih“ kako bi se to moglo zaključiti na osnovu izjava pojedinih njenih funkcionera, zaključuje Ilić.

Za 12 godina napredovao 251 tužilac

Javni tužioci i zamenici javnih tužilaca koji su već obavljali funkciju u javnotužilačkom sistemu u navedenom periodu, dakle koji su ranije položili zakletvu, a koji su birani na više instance u javnom tužilaštvu iznosi 251. Broj nosilaca javnotužilačke funkcije kojima je prestala funkcije u navedenom periodu iznosi 271, naveli su iz Visokog saveta tužilaštva.