Đorđević: Institucije ćute o bliskima vlasti

U toku jučerašnjeg dana ni u Višem tužilaštvu u Beogradu, ni u Agenciji za borbu protiv korupcije, nisu mogli da nam kažu da li će, tragom informacije koju je objavio portal BIRN, pokrenuti odgovarajuće istrage.

Prema rečima ekonomiste Danila Šukovića, bivšeg člana Saveta za borbu protiv korupcije, ovaj slučaj je još jedan pokazatelj da živimo u zarobljenoj državi i da institucije nemaju snage da rade svoj posao.

– Gledano sa strane, svakako izgleda da u ovom slučaju ima elemenata sukoba interesa. Ukoliko je, naravno, tačno ono što je objavljeno. Institucije bi trebalo da istraže sve indicije iz medija, ali bojim se da su one isuviše slabe da bi to učinile, kaže Šuković.

Prema njegovim rečima, ne postoji nikakav komercijalni interes „Krušika“ da svoju robu jednoj firmi prodaje po nižoj ceni od druge.

– U tom smislu nema razlike da li prodajete mine, jabuke ili cipele. Cilj kompanije je, nezavisno da li državne ili privatne, je da proda svoj proizvod po najvišoj mogućoj ceni, pošto se na taj način ostvaruje najveća dobit. Samo tako državna firma radi u opštem interesu. Nema logike prodavati ispod cene, kaže Šuković.

A upravo je to, sudeći prema dokumentima koje je objavio BIRN, uradila valjevska fabrika namenske industrije „Krušik“. U poslednje tri godine, Krušik je kompaniji GIM prodao 487.000 mina različitih kalibara i 210.000 ručnih bombi. Uporednom analizom, BIRN je otkrio da je u više navrata, kompanija GIM isti proizvod dobijala po nižoj ceni od firme u državnom vlasništvu Jugoimport SDPR. Pa tako je junu 2017. godine SDPR kupio 10.000 razornih mina M73 po ceni od 51.77 dolara po komadu.

Naredne godine, GIM je kupio isti broj identičnih mina za 45,20 dolara. Razlika u ceni bila je vidljiva i u ugovorima o prodaji mina M74 – SDPR je jednu kupovao za 73,50 dolara, dok je isti proizvod GIM koštao 72,20 dolara.

Prema rečima Saše Đorđevića, istraživača Beogradskog centra za bezbednosnu politiku, tužilaštvo bi trebalo da ispita indicije o umešanosti oca ministra policije u trgovinu oružjem.

– Ćutanje institucija o ovom slučaju već postaje besmisleno, pošto se mesecima unazad pojavljuju priče o trgovini oružjem. Tužilaštvo nije našlo za shodno čak ni da se oglasi komentarom o ovoj temi. Još jednom se ponavlja priča da se, kada su u pitanju ljudi bliski vlasti, institucije ne oglašavaju, kaže Đorđević.

Firma GIM, vlasnika Gorana Todorovića, koja se između ostalog bavi trgovinom oružjem, beleži impresivne poslovne rezultate u poslednjih nekoliko godina. Kako je pisao NIN, neto profit Todorovićeve firme porastao je 2018. godine za 38 odsto, sa 106,8 miliona dinara na 147,9 miliona. Poslovni prihodi firme u istom periodu su sa 975 miliona dinara otišli na 1,89 milijardi dinara. Todorović i Branko Stefanović su 2015. godine zajednički osnovali firmu Junajted BG.

Prošle godine Todorović se povukao iz te kompanije ostavivši Stefanovića kao jedinog vlasnika. Junajted BG je na kraju 2018. godine, na osnovu zvaničnih podataka, na osnovu beskamatnih pozajmica dugovao firmi GIM više od šest milijardi dinara. O vezama Stefanovića starijeg i GIM-a prošle godine pisao je BIRN, objavivši dokumenta u kojima se vidi da je otac ministra policije u ime te kompanije pregovarao sa partnerima iz Saudijske Arabije.

Zamena teza

Za razliku od institucija koje se i dalje ne oglašavaju povodom informacija o povlašćenom položaju Branka Stefanovića, o slučaju je govorio predsednik Srbije Aleksandar Vučić, implicirajući da se tekst BIRN-a protivi postojanju namenske industrije. „E imamo, prodaje se oružje? Dobro i, hoćete da ne prodajemo oružje? Hoćete da ugasimo našu namensku industriju? Pa znate u tome je učestvovao otac ministra Stefanovića? Jel vi to znate ili nagađate? Jel imate bilo kakav dokaz da je počinjeno bilo kakvo krivično delo? Ako imate, pa dajte da uhapsimo čoveka. Ako nemate, šta bez veze pričate“, rekao je Vučić. Zamenom teza poslužio se i ministar Stefanović tvrdeći da GIM nije firma njegovog oca. „Moj otac nije vlasnik te firme, niti ima bilo šta sa vlasništvom GIM-a“, izjavio je ministar Nebojša Stefanović, dodajući da njegov otac nije počinio „bilo kakvo krivično delo i da je svaki posao bio transparentan i u skladu sa zakonom“.