Dok je bila korona svi su gledali u bele mantile, sad se ta uniforma opet ne poštuje 1Žolt Sendi, foto: Natalija Jakovljević

Medicinske sestre i tehničari su, u poslednje dve godine, bili na prvoj liniji fronta u nesebičnoj borbi protiv epidemije korona virusa, međutim, od aplaudiranja medicinskim sestrama došli smo ponovo do toga da se naša bela uniforma u dovoljnoj meri ne poštuje, izjavio je za Danas predsednik sindikata medicinskih sestara i tehničara Doma zdravlja Subotica Žolt Sendi.

„Imamo medicinske sestre koje su pored nas kada se rađamo, babice, dok su sestre u staračkim domovima kraj našeg kreveta kada umiremo, a imamo i one koje su tamo između, tokom našeg celog života“, ističe Sendi.

Prema njegovim rečima, tu su kadrovski problemi, zastareli zakoni i pravilnici koji otežavaju svakodnevno funkcionisanje medicinskih radnika u zdravstvenim ustanovama, zato što su potrebe realno veće.

On upozorava da je ispoštovan zakonski okvir kada je u pitanju broj zaposlenih kadrova u zdravstvenim ustanovama, ali ako neko od njih ode na bolovanje ili godišnji odmor, onda njih nema ko da menja, zbog čega je potrebno promeniti pravilnike i zakone koji uređuju ovu oblast.

„Plate su nedavno povećane, ali su i cene osnovnih životnih potreba veće, sve je poskupelo, pa i ovi ljudi, poput mnogih drugih od nas, često rade dva posla. Naravno, uvek nam je svima potrebno više“, navodi Sendi.

Tokom kovida medicinske sestre najviše izgarale

Podseća da niko nije bio spreman za epidemiju korona virusa, ne samo ovde, nego nigde u svetu, a problem sa nedostatkom opreme je postojao na svetskom nivou i bilo je potrebno nekoliko meseci da se situacija stabilizuje.

„Naš zdravstveni sistem je funkcionisao u onoj meri u kojoj je mogao u ovakvim uslovima, ali su razni protokoli kasnili, dok su se neke stvari u međuvremenu brzo menjale. Kasnije, nakon što su stvari više centralizovane, situacija je bila jedinstvenija“, ocenjuje Sendi.

Dodaje da je najveći teret epidemije pao upravo na medicinske sestre i tehničare, a naravno, i lekari su radili svoj deo posla.

„Svi smo imali opterećenje, naročito 2020. godine, bili smo najizloženiji, plašili smo se da ne odnesemo virus kući, da ne zarazimo svoje najmilije. Brinuli da li je oprema koju koristimo dovoljno bezbedna… Uglavnom nije bilo reči o tome, da li ćemo se mi razboleti, nego da li ćemo zaraziti svoju porodicu“, kaže Sendi.

Medicinski radnici su dobro znali da su onaj direktan kontakt koji može da se zarazi i da prenese virus dalje zbog čega su na početku epidemije postojale stroge preventivne mere.

„Mnogi od nas su, kada su stigli kući sa posla, u svojim garažama, skidali sve sa sebe, ostavljali odeću tamo, zatim na poslu ponovo presvlačenje u uniformu i zaštitnu odeću. Mesta za presvlačenje su često bila i hodnici, garaže, špajz, ali to su ljudi radili da zaštite svoju okolinu“, napominje Sendi.

Dodaje da su zbog svega toga mnogi medicinski radnici sagoreli na poslu i da se to videlo na njima, kao i da je nedavno u medicinski registar uvedena dijagnoza burn out (sagorevanje), kao dijagnoza.

Medicinski radnici se ne poštuju

Podseća da smo od gromoglasnog aplaudiranja sa terasa medicinskim sestrama i tehničarima došli ponovo do toga da ih građani ne poštuju.

„Kada su bili uplašeni, mnogi ljudi su tek tada shvatili da često ne mogu preživeti bez zdravstvenog osoblja. Sad smo se vratili u neki normalan kolosek i sada se i taj odnos menja. Niko ne brine o tome koliko je zdravstvenih radnika u Srbiji izgubilo živote zbog virusa. A među subotičkim sestrama i tehničarima ima i danas onih koji zbog kovida imaju posledice po zdravlje“, objašnjava Sendi.

Prema njegovom mišljenju, građani treba više da uvažavaju medicinske radnike, i da se često zaboravlja da su i oni ljudi.

„Kada odemo na posao, od nas se očekuje, ali svako zaboravlja da ista ta osoba, posle kada izađe sa posla, ima svoju porodicu, koja je ista kao bilo čija porodica, zbog čega mislim da naša uniforma nije u dovoljnoj meri poštovana. Kada ljude vide policijsku, vojničku, vatrogasnu uniformu isprave se, ali kada vide belu uniformu, njihovo ponašanje zavisi od toga da li im je potrebna nekakva pomoć“, smatra Sendi.

Dodaje da osim obezbeđenja u subotičkoj bolnici, medicinsko osoblje, kao ni ambulante, nemaju adekvatnu zaštitu poput mnogih drugih ustanova i institucija u gradu, zbog čega se često dešavaju pretnje i napadi pojedinih građana na radnike Hitne pomoći koji su došli da pruže pomoć.

On napominje da je nakon pojave kovida-19, odlazak medicinskih sestara i tehničara stao, i da su se mnogi od njih vratili u Suboticu da rade, ali kada se stabilizuje situacija, uprkos rusko-ukrajinskom ratu, taj trend odlazaka će se nastaviti.

Sendi se proteklih godina usavršavao i prošao razne obuke rada u kriznim situacijima, a prijavio se i na nekoliko poziva, delom i zbog rusko-ukrajinskog rata, da radi na terenu i pomaže ljudima u okviru raznih međunarodnih misija.

„Ne razmišljam o tome da odem iz Subotice i da se ne vratim, nego da odem na nekoliko meseci da radim to što znam da radim, i smatram da će me poštovati zbog toga što radim.

Mislim da mogu više da uradim i za Suboticu, da nema toliko sujete i straha od toga kada neko nešto zna ili hoće“, kaže naš sagovornik.

Više vesti iz ovog grada čitajte na posebnom linku.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.