Citiranost naučnih radova jedno je od merila uspešnosti naučnika, a bibliografija se ocenjuje i u izboru zvanja. Naime, Pravilnikom o postupku i načinu vrednovanja naučnoistraživačkih rezultata, propisano je da se vrednost naučnog rada određuje na osnovu kategorije časopisa u kojem je rad objavljen.
Citiranost naučnih radova jedno je od merila uspešnosti naučnika, a bibliografija se ocenjuje i u izboru zvanja. Naime, Pravilnikom o postupku i načinu vrednovanja naučnoistraživačkih rezultata, propisano je da se vrednost naučnog rada određuje na osnovu kategorije časopisa u kojem je rad objavljen. Zvaničnu potvrdu o broju citata pronađenih u bazi podataka Web of Science bez samocitata, odnosno pozivanja na sopstvene radove, domaći autori naučnih radova mogu dobiti u dve ustanove u Srbiji. Za taj posao Ministarstvo nauke je ovlastilo Univerzitetsku biblioteku „Svetozar Marković“ u Beogradu i Biblioteku Matice srpske za područje Vojvodine.
– U naučnom radu postoji standardna praksa pozivanje na rezultate prethodnika i navođenje tačnih podataka o tome gde i kada su ti rezultati objavljeni, a to je citiranje. Citiranost naučnog rada jeste jedan od kriterijuma njegove uspešnosti. Pravilnikom o postupku i načinu vrednovanja naučnoistraživačkih rezultata Ministarstva nauke propisano je da se vrednost naučnog rada određuje na osnovu kategorije časopisa u kojem je rad objavljen i broja citata u bazi podataka Web of Science (ISI Tompson). U toj bazi nalaze se najuticajniji međunarodni časopisi iz svih naučnih oblasti uključujući i pet domaćih časopisa – objašnjava za Danas stručni saradnik Odeljenja za naučne informacije Univerzitetske biblioteke „Svetozar Marković“ Dejana Kavaja-Stanišić.
Naša sagovornica navodi da, po dobijenom zahtevu za izradu bibliografije citiranih radova, zaposleni u Odeljenju za naučne informacije Univerzitetske biblioteke brzo pretražuju bazu i izrađuju bibliografiju.
Od početka godine udvostručen je broj zahteva za izradu citiranosti, kaže Kavaja-Stanišić, između ostalog i zbog akreditacije akademskih ustanova. Sagovornica Danasa ističe da je poslednjih godina porastao broj citata domaćih naučnika, „što se oslikava u prisustvu pet domaćih časopisa u bazi podataka Web of Science“, a za to je zaslužan i Konzorcijum biblioteka Srbije za objedinjenu nabavku (KOBSON), preko kojeg naučnici imaju pristup do tekstova 35.000 vodećih svetskih naučnih časopisa.
Zanimljivo je da je najcitiraniji rad u kojem su domaći autori u većini, citiran čak 480 puta, dok je rad akademika Slobodana Macure objavljen s koautorom R. R. Ernestom citiran čak 1.433 puta.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
