Dostignuti evropski standardi

Prema broju ugrađenih pejsmejkera, aparata za elektrostimulaciju srca, Srbija se nalazi u središtu liste evropskih zemalja. Dok je sa 800 implantiranih ovih uređaja 2001. Srbija bila na začelju u Evropi, sa 3.500 pejsmejkera prošle godine našla se iza Italije, a ispred Grčke. Docent dr Goran Milašinović, direktor Pejsmejker centra Kliničkog centra Srbije, ističe da je, u domaćoj kardiovaskularnoj medicini, jedino u oblasti pejsmejkera potpuno eliminisana lista čekanja. Tako se svim bolesnicima kojima preti iznenadna smrt pejsmejkeri ugrađuju odmah po postavljanju dijagnoze. U slučajevima koji nisu hitni, operacija se zakazuje najkasnije za dva meseca. Pacijenti su svih starosnih doba. Bebama rođenim sa usporenim pulsom pejsmejker se ugrađuje već par dana po rođenju, dok najstariji pacijenti imaju i 90 godina.
– Srbija ima 450 do 500 implantiranih pejsmejkera na milion stanovnika, dva puta više nego neke zemlje u regionu. Poslednjih godina nabavka ovih uređaja je centralizovana preko Zavoda za zdravstveno osiguranje, a otvoreno je i nekoliko novih centara. Pejsmejker centar u KCS neprekidno „raste“ pa je sa 240 ugradnji, koliko ih je bilo 2002, broj ovih zahvata lane dostigao 1.300. Osim u ovoj nacionalnoj referentnoj kući, koja je i najveća ustanova ove vrste u Evropi, pejsmejker terapija primenjuje se i u Institutu „Dedinje“, kao i u institutima u Nišu i Sremskoj Kamenici – kaže dr Milašinović.

Nekada na kolicima, sada pod kožom

Prvi pejsmejkeri bili su, verovali ili ne, teški nekoliko kilograma i pacijenti su ih vukli na kolicima pored sebe. Prvi takvi aparati ugrađeni su u organizam, ispod kože, 1958. godine i bili su teški 200 grama. Pejsmejker centar u Institutu za kardiovaskularne bolesti Kliničkog centra Srbije osnovao je 1967. profesor dr Milan-Bane Đorđević. Radna grupa za pejsmejkere Evropskog udruženja kardiologa uvrstila je ove godine referentni nacionalni Pejsmejker centar KCS među prvih 10 naučnih centara na kontinentu, od ukupno njih 15.000.

Podsećajući da je 2001. na ovu intervenciju čekalo oko 1.000 ljudi, dr Milašinović ukazuje na to da je u „obračunu“ s listom čekanja nabavljena nova oprema – holter monitoring, savremeni EKG aparati, privremeni pejsmejkeri, spoljni defibrilatori – uglavnom donacijama iz inostranstva, uprkos često predugim administrativnim procedurama.
– Pacijentima u Srbiji danas se ugrađuju isti aparati koje dobijaju bolesnici u SAD ili u Nemačkoj, i to po ceni koja je ista ili niža od zemalja u okruženju, kao i dva do tri puta niža nego što je bila pre centralizovanog snabdevanja. U skladu sa preporukama američkih i evropskih asocijacija za srčane aritmije, sve šira je primena preventivne ugradnje defibrilatora kod bolesnika s visokim rizikom od iznenadne smrti za koje su velike studije pokazale da je lečenje samo tabletama nedovoljno i neefikasno. Preciznije, u pitanju su srčani bolesnici kojima je snaga srčanog mišića 35 odsto ili manja – objašnjava dr Milašinović.
Pejsmejker je zapravo mini računar sa mikročipovima, u kome se generišu srčani impulsi i elektrodom sprovode u srce. Savremeni pejsmejker težak je samo 25 grama, implantira se pod kožu kako bi nadomestio usporen puls (bradikardija), davao elektrošok pri pojavi najopasnije aritmije usled koje bi čovek umro (opasnost od iznenadne smrti) i resinhronizovao rad srca (srčana slabost).
Prošle godine za primenu pejsmejkera obuku su prošli kardiolozi iz sedam gradova, a novi centri otvoreni su u Kragujevcu, Užicu, Zaječaru, Zrenjaninu, kao i u kliničko-bolničkim centrima Zvezdara i Bežanijska kosa. Ove godine biće uključeni Kraljevo i Ćuprija, a u planu je i Kosovska Mitrovica. Kardiolozi prolaze obuku u trajanju od šest meseci, a da bi ugrađivali pejsmejkere neophodno je da ustanova ima rendgen aparat.
Kod pacijenata koji čekaju transplantaciju srca ugradnja pejsmejkera predstavlja „most“, a u nekim slučajevima čak može i da je zameni. Najzahtevnija operacija je resinhronizacija komora, objašnjava dr Milašinović, koja nekada traje i po nekoliko sati. Stavljanjem elektroda u srce, mišići se „primoravaju“ da rade sinhrono, čime se povećava snaga celog srca. Na taj način, kod 75 do 80 odsto pacijenata postiže se znatno bolji kvalitet života. Ugrađen pejsmejker ne zahteva nikakvu poštedu pacijenta, tako da način života ostaje nepromenjen. Jedino ograničenje predstavlja magnetna rezonanca, a pacijenti mogu da budu snimani samo uz specijalnu zaštitu. Mobilni telefoni, aparati u domaćinstvu ili uređaji iz okoline ne utiču na rad savremenih pejsmejkera.