Doživeti stotu

Nikola Karaklajić Nisam baš siguran da je Goran Bregović mislio na šah komponujući ovu pesmu! Ali, eto, nema prikladnijeg naslova od ovoga – ako želimo da obeležimo izlaženje stotog broja „Šahovskog Informatora“!
Sve je počelo 1966. godine kada je u formi knjige izašao prvi broj sa namerom da tri puta godišnje obaveštava šahovsku publiku o najvažnijim partijama koje su odigrane u tom periodu. No ono što je bio pionirski poduhvat u ovom slučaju bilo je kreiranje univerzalnog jezika koji su mogli da razumeju svi šahisti sveta počevši od Eskima pa do Ognjene Zemlje! Tako se ostvarila ona naša pošalica: „Govori srpski pa da

te ceo svet razume!“ Ali ovo više nije bila šala jer je ustanovljen poseban šahovski jezik koji je umesto reči imao simbole nalik na saobraćajne znake koji su u važnosti u celom svetu. Ako biste za neki potez želeli da kažete da je dobar onda jednostavno dodate znak uzvika (!) ili znak pitanja ako je slab (? ), gruba greška (??). izjednačenje (=), ako želite da kažete da je neki potez sumnjiv onda upotrebljavate znak ?!, ali ako stavite obrnuto !? onda ste rekli da potez zaslužuje pažnju. Mat je naravno bio upečatljiv!
Na ovaj način je mogla da se komentariše cela partija i posle pojave „Šahovskog Informatora“ novostvoreni šahovski jezik je bio prihvaćen u celom svetu!
Paralelno sa ovim bio je uveden i sistem šahovskih kodova tako da je kombinacija slova i brojeva automatski davala informaciju koje je otvaranje primenjeno u nekoj partiji ili neka varijanta u završnici. Ako ste, na primer, želeli da vidite neku špansku partiju u kojoj je bio primenjen Maršalov

napad onda je bilo dovoljno da potražite kod C89. Uskoro su i sve izdavačke kuće u svetu prihvatile ovaj sistem kvalifikovanja koji je ostao u upotrebi do danas.
Zanimljivo je da je „Šahovski Informator“ bio uvršten u listu najuspešnijih izvoznih preduzeća Jugoslavije i vodeći autoritet u izdavačkoj delatnosti. U svoje vreme bio je štampan u preko 30.000 primeraka od kojih su četiri petine prodavane u inostranstvu: 7000 primeraka je odmah odlazilo u SSSR, a više hiljada u SAD.
Tada nisu postojale propagandne mašine, ali je postojao jedan šahovski entuzijasta – Milivoje Molerović koji nije propuštao priliku da putujući po Evropi ova izdanja prikaže najuticajnijim šahovskim federacijama, a na šahovske olimpijade je odlazio sa punim koferima knjiga.
Danas se, naravno, situacija potpuno promenila pojavom Interneta. Danas je moguće pratiti šahovske partije „uživo“ sedeći na Kilimandžaru ( a

turnir se igra u Buenos Airesu)!
Štampana izdavačka delatnost je danas u velikoj krizi! Pa ipak „Šahovski Informator“ je sačuvao svoju reputaciju jer je ostao autoritet za sve šahiste koji žele da osvoje neku međunarodnu titulu! Kako i ne bi kad su saradnici ove edicije najpoznatiji velemajstori sveta! Svi šampioni sveta su opširno komentarisali svoje partije.
U jubilarnom stotom broju data je veoma zanimljiva statistika :
Objavljene su partije preko 11.000 različitih šahista. Rekord u broju objavljenih partija drži Korčnoj (1709) ispred Timana (1703), Beljavskog (1620), Karpova (1611), Kasparova (1193) itd. Nema svetskog prvaka koji nije komentarisao svoje partije u „Šahovskom Informatoru“! I tu je Kasparov bio najvredniji objavivši 620 svojih komentara. Za petama su mu Karpov (579), Petrosjan (509), Anand (456), Kramnik (409), Talj (367) itd., a ono što drugima nije pošlo za rukom to je da privole Bobija Fišera da komentariše desetak svojih partija! Ko ne bi sa velikim uživanjem pratio komentare ovih velikana?!
Ova tradicija se nastavlja i u poslednjem, stotom broju. Pored aktuelnog svetskog prvaka Ananda tu se nalaze i komentatori iz 34 različite zemlje uključujući tu i daleku Australiju, Kinu, Argentinu, Brazil. Kubu itd. Anand, na primer, vrlo iscrpno komentariše svoju pariju koju je igrao sa Karlsenom 2007. u Linaresu.
Beli vuČe i dobija
Posle napada na belog skakača 26… h6 Anand se odlučuje na žrtvu figure 27. Se6! ali to Karlsen ne prihvata zbog 27… fe6 28. de6 Le8 pa bi sad beli mogao da nastavi napad bilo sa 29. Dh6 ili 29. e7
U partiji je sledilo 27. Se6 Kh7 28. f4 Da7 29. Kh2 Le8 30. f5! gf5 31. ef5 f6 32. Te1! Sc7 33. Tc1 Ld7 34. Te3 e4 35. Tg3 Se6 36. de6 Le8 37. e7! i crni ne sme da uzme tog pešaka zbog mata 37… De7 38. Lg8 Kh8 i 39. Dh6. No posle 37. e7! Lh5 38. Dd6 crni je morao da preda (38… Te8 39. Df6 De7 40. Lg8).
U odeljku kombinacija nailazimo na završetak partije između Nevedničija i Kožula u Drezdenu 2007.
Beli vuČe i dobija
Na prvi pogled na ovu poziciju ne treba trošiti reči. Mat vidi svaki početnik 1. Dg7 Tg7 2. Th8 Tg8 3. Tg8 mat. E, ali Kožul ne upada u tu zamku već igra 1. Dg7 Ke8 !? – t šta ćemo sad kad crni preti Da2?
Jedini potez koji sve brani i napada je 2. Dg2!! i sada tek nastaje prava kombinacija sa topom manje umesto topom više: 2… Th3 3. Dg8 Kd7 4. Df7 Kc6 5. De6 Kc5 6. Tg5 Kd4 7. Td5 i crni se predao! (7… Kc3 8. Dh3 Kc4 9. Dd3 mat).
U ovom jubilarnom broju čitamo još da je do sada objavljeno 101.033 partija, 3128 kombinacija, 2503 završnica i 108 studija. U komentarisanim partijama u prvom potezu je najviše puta povučeno 1. e4 a od 30.699 takvih partija beli su dobili 13950 puta, izgubili 7468, a remijem je završena 9281 partija. Malo manje puta je povučeno 1. d4 (24694) a tu statistika pokazuje sledeći saldo: +10928 = 8229 – 5537
Najkraća objavljena partija je bila Rubljevski – Drejev, Elista 1998. (remi u 7 poteza), a najkraća odlučena partija Neelakantan – Nagendra, Indija 1988. gde je beli dobio u 9. potezu. Najduža partija se završila remijem u 143. potezu, a igrana je u Gracu 1981. godine između Van der Vila i Fedorovića.
Jedan od noviteta poslednjih godina je i objavljivanje teorijskog pregleda aktualnih varijanata u pojedinim otvaranjima. U stotom broju Tomislav Paunović detaljno analizira žrtvu figure u Botvinikovoj varijanti daminog gambita (D44) 1. d4 d5 2. c4 e6 3. Sf3 Sc6 4. Sf3 c6 5. Lg5 dc4 6. e4 b5 7. a4 Lb4 8. e5 h6 9. ef6 hg5 10. fg7 Tg8 11. g3 Lb7 12. Lg2 c5 13. O-O g4 14. ab5!?
Prema znaku koji je upotrebljen (!?) ovo je sumnjiv potez! Kao osnova za analize data je partija Kramnik – Karlsen iz Monaka prošle godine.
Doduše to je bila ubrzana partija i moguće je da zbog toga mladi Norvežanin nije našao najbolje odgovore jer je izgubio. Ali to isto pokazuje kako su neograničene ideje koje se mogu pronaći u neočekivanoj žrtvi skakača sa potpuno novim idejama u već poznatom otvaranju.
Oni koji prate šah na Internetu mogu da nađu više informacija na adresi: http://www.sahovski.co.yu ili www.sahovski.com
I najzad da kažemo da je u rubrici „The Best of Chess Informant“ objavljen kratak izbor najboljih partija VM Aleksandra Matanovića i to sa razlogom jer je on u velikoj meri zaslužan šio je ova edicija doživela svoj jubilarni – stoti broj! Pored niza turnirskih uspeha i olimpijskih medalja on je u svetu šaha veoma poznat kao glavni urednik „Šahovskog Informatora“ što mu je donelo neosporan autoritet i verovatno doprinelo izboru za potpredsednika FIDE pre nekoliko godina.
Iz bogate kolekcije njegovih pobeda protiv čuvenih velemajstora izabrana je
njegova partija protiv Polugajevskog koju je igrao 1968. godine u Ohridu i dobio u 27. potezu!
Sicilijanska odbrana
Matanović – Polugajevski
1.e4 c5 2. Sf3 d6 3. d4 cd4 4. Sd4 Sf6 5. Sc3 Sc6 6. Lg5 Ld7 7. f4 Db6 8. Sb3 e6 (smatra se boljim Sg4) 9. Dd2 Le7 10. O-O-O O-O?!
Da li je mala rokada bila uzrok kasnijeg stradanja crnog? Mišljenje je da je ovde 10… Td8 bilo bolje! No da vidimo kako se razvijao napad na tu rokadu: