Društvo najsurovije prema najslabijima

Srpsko pravosuđe je u prvih šest meseci ove godine procesuiralo sedam slučajeva seksualnog zlostavljanja osoba sa invaliditetom, od čega su većina deca ometena u razvoju, podaci su nevladine organizacije „…Iz kruga“. Osim ovoj organizaciji, seksualno zlostavljane žene sa invaliditetom nemaju kome da se obrate, jer sigurne ženske kuće nisu prilagođene njihovim potrebama.

Problem srpske kulture

Psiholog Žarko Trebješanin, smatra da je komunikacija sa okolinom najveći problem osoba sa invaliditetom i da ih zbog toga najčešće zlostavljaju vršnjaci, kao i kolege s posla. Na pitanje da li zlostavljanje više trpe muškarci ili žene koji imaju invaliditet, Trebješanin ističe da je specifičnost srpske kulture da su žene češće žrtve seksualnog zlostavljanja. „Neophodno je da se zlostavljanje shvati kao ozbiljan društveni problem koji bi trebalo da se sistemski rešava. Osobe sa invaliditetom, koje trpe zlostavljanje, najbolje znaju kako im društvo može pomoći i zbog toga one treba najviše da se pitaju o ovom problemu“, objašnjava naš sagovornik.

Sredovečnu ženu, koja živi u Domu za trajni semštaj osoba sa invaliditetom na Bežanijskoj kosi u Beogradu, silovao je domar te institucije. Srećom, slučaj je procesuiran, a silovatelj je osuđen na zatvorsku kaznu. Dečaka sa mentalnom ometenošću silovao je komšija. Ovaj slučaj je zabeležen u unutrašnjosti Srbije. Trenutno se vodi i sudski postupak protiv oca koji je silovao sina.
Lepojka Carević-Mitanovski, predsednica „…Iz kruga“, objašnjava za Danas da svega 1,5 odsto osoba koje su seksualno zlostavljane zatraže pomoć od ove NVO, jer se te osobe, zbog straha, stida ili manjka podrške, retko kad odlučuju da zatraže zaštitu. Takođe, dodaje ona, kada se žrtve pojave na sudu, taj čin se ne okarakteriše kao silovanje, već kao obljuba nad nemoćnim licem, zbog čega je maksimalna kazna samo godinu i sedam meseci, „što je znatno manje nego u odnosu na čin silovanja“.
– Seksualno bivaju zlostavljane uglavnom osobe sa manjim ili većim mentalnim ometenostima. Predrasuda je da su žene sa invaliditetom aseksualna bića i zbog toga mnogi smatraju da one ne mogu biti žrtve seksualnog zlostavljanja. Slažem se da je žena sa invaliditetom u tom trenutku nemoćna, ali nemoćne su i starije žene i deca, pa se to kategoriše kao silovanje – navodi Carević-Mitanovski.
Država bi morala da pooštri kaznenu politiku, ukazuje naša sagovornica, odnosno da promeni Zakon o krivičnom postupku, koji mora da sadrži odredbe u vezi sa osobama sa invaliditetom. Takođe, potrebno je promeniti i Krivični zakonik i tako uskladiti naše zakonodavstvo sa evropskim, navodi Carević-Mitanovski. Prema njenim rečima, država mora i da obezbedi servise podrške za žene sa invaliditetom.
Vesna Stanojević, koordinatorka Savetovališta protiv nasilja u porodici, kaže za Danas da Sigurna ženska kuća može da primi žene koje slabije vide ili čuju, „ali ne i one koje su u invalidskim kolicima, jer kuća nije prilagođena zbog arhitektonskih barijera“.
– S obzirom da mi nemamo uslove za rad sa osobama sa invaliditetom, žene koje su nam se javljale upućivali smo na nevladinu organizaciju „…Iz kruga“ – objašnjava naša sagovornica. Kako ističe, žene sa invaliditetom, koje trpe seksualno zlostavljanje, imaju potpuno drugačije potrebe u odnosu na žene koje nemaju invaliditet i zbog toga je potrebno da društvo, preko centara za socijalni rad, sistemski prati slučajeve njihovog seksualnog zlostavljanja, „s obzirom da takvih slučajeva, bar prema mojim saznanjima, nema mnogo“.
Lepojka Carević-Mitanovski ukazuje da se u propisima jasno navodi da u pristupu javnim institucijama ne sme biti diskriminacije, ali da se to ne poštuje kada je reč o sigurnim ženskim kućama. S druge strane, Zakon o građenju kaže da sve nove zgrade, koje su u javnom korišćenju, moraju da budu dostupne za sve ljude, naglašava naša sagovornica.
Advokatica iz Beograda Violeta Kočić-Mitaček kaže za naš list da su kazne kada je reč o silovanju žene sa invaliditetom niže, jer se smatra da je manja društvena opasnost kada je žrtva silovanja nemoćno lice, „zato što nije upotrebljen stepen sile koji bi se primenio kod zdrave osobe“.
– Ni u Zakonu o porodici nema posebnih odredbi o slučajevima kada je žrtva žena sa invaliditetom, iako u praksi možemo da primetimo razliku – dodaje Kočić-Mitaček, koja je takođe pravnica i NVO „…Iz kruga“.
Ova organizacija se bavi zaštitom prava i podrškom ženama sa invaliditetom Srbije, besplatnim pružanjem psihološke i pravne pomoći. SOS telefon NVO „…Iz kruga“ je 011/3448044, koji je otvoren ponedeljkom, sredom i petkom od 10 do 16 časova.