Foto: V. A.Država je odustala od izdavanja nacionalnih udžbenika za sve predmete za koje su bili najavljeni, pa će umesto toga štampati samo istoriju i geografiju, dok će za srpski jezik i književnost postojati dodatak uz postojeće udžbenike za osnovnu školu pod nazivom Srpski jezik i nacionalna kultura u statusu obaveznog nastavnog sredstva.
Ova promena ubačena je kroz Vladine amandmane tokom skupštinske rasprave o Predlogu izmena Zakona o udžbenicima koji niko nije ni primetio jer amandmani nisu čitani na samoj sednici. Tako javnost, ali i poslanici veruju da je zakon usvojen sa odredbama koje su ranije bile najavljene, tvde sagovornici Danasa.
Član 14 novog zakona predviđa da javni izdavač izdaje udžbenike za istoriju i geografiju i obavezna nastavna sredstva, u koje spada i pomenuti dodatak za srpski jezik.
Prethodno je, podsetimo, bilo rečeno da će nacionalni udžbenici biti urađeni za srpski, istoriju, geografiju, svet oko nas, prirodu i društvo, likovno i muzičko za sve razrede osnovne škole.
Uniformni udžbenici za istoriju i geografiju se sada planiraju za sve razrede osnovne i srednje škole.
“U Edu forumu smo ubrzo nakon usvajanja zakona uočili značajnu promenu u odnosu na prvobitni predlog. Ako bismo bili pretenciozni, mogli bismo reći da su vladajući poslanici čuli naš apel da predloženi zakon nije dobar i da u značajnoj meri uvodi monopol na tržištu udžbenika. Tim pre što je reč o izmeni koja je promakla većem delu javnosti, pa čak i narodnim poslanicima, a koja je nastala kao posledica amandmana poslanika vladajuće koalicije”, kaže za Danas Aleksandar Markov, predsednik organizacije Edu forum.
On dodaje da su ovom izmenom poslanici ipak omogućili da tržište udžbenika ostane liberalno.
“Jer ovom izmenom tržište udžbenika za većinu predmeta, sa izuzetkom istorije i geografije ostaje otvoreno, a Zavod za udžbenike ne dobija monopol nad njihovim izdavanjem”, navodi Markov.
Ukoliko se, kaže on, sagleda celokupna geneza događaja od 2021. godine do danas, ova promena više nego ikad ostavlja utisak da su drugi predmeti od samog početka služili kao pokriće za podržavljenje udžbenika istorije, kao i da se nakon četiri godine ispunjava proročanstvo tadašnjeg ministra unutrašnjih poslava Aleksandra Vulina, da udžbenike istorije mora da napiše država Srbija.
“Da li će ovom izmenom biti smanjen monopol koji je predlogom zakona trebalo da dobije Zavod? Nesumnjivo hoće. Da li će Zavod zadržati monopol u pogledu izdavanja udžbenika za istoriju i geografiju, kao i za obavezno nastavno sredstvo Srpski jezik i nacionalna kultura, koji je u poslednjem trenutku izvučen kao kec iz rukava, a da niko ne zna o kakvom udžbeniku je reč? Nesumnjivo da hoće. Da li će sve to obezbediti stabilnost Zavoda i njegovo vraćanje na tržište udžbenika? Sigurno je da neće, tako da se kao jedini zaključak nameće već konstatovana činjenica da postoji potreba da se uvede stroža kontrola u pogledu pisanja i izdavanja udžbenika istorije. Međutim, ostaje ključno pitanje: zašto je ta kontrola neophodna i na osnovu kojih analiza je utvrđena ta potreba”, navodi Markov.
Ukazuje da je obrazovni sistem veliki i izuzetno osetljiv, te da bi promene u njemu morale biti rezultat temeljnih stručnih analiza i javne rasprave, jer direktno utiču na budućnost društva.
“I u slučaju ovog zakona trebalo je prvo uraditi analizu šta je to što ne valja u postojećem zakonu i u kom segmentu bi bilo potrebno unaprediti kvalitet udžbenika, pa tek nakon toga pokrenuti širu javnu raspravu.
Međutim, javna rasprava je izostala, kao i bilo kakav vid argumentovanih stavova zbog kojih je potrebno menjati zakon, skupštinske debate skoro da i nije bilo, a zakon je usvojen zajedno sa još 57 zakonskih predloga, uključujući i Zakon o budžetu”, ukazuje sagovornik Danasa.
Na kraju smo, dodaje Markov, dobili zakon koji značajno odudara od predloga i to u delu koji je od suštinskog značaja.
“Zakon otvara prostor za brojne spekulacije i pitanja na koja teško da ćemo dobiti odgovore, makar ne pre nego što saznamo ko će biti autori novih udžbenika istorije i geografije”, zaključuje Markov.
Novi Zakon predviđa da sukcesivno uvođenje nacionalnih udžbenika pa će se prvi pojaviti od školske 2027/28. godine, i to za učenike prvog i petog razreda osnovne i prvog razreda srednje škole.
Korišćenje nastavnog sredstva Srpski jezik i nacionalna kultura za učenike prvog i petog razreda osnovne škole počeće od školske 2028/2029. godine.
Zakon predviđa da Srpski jezik i nacionalna kultura bude besplatan za sve učenike.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
