Očekujem da Evropski sud za ljudska prava u Strazburu donese konačnu odluku najkasnije za mesec dana i da ona bude u korist učesnika rata u Srbiji 1999. godine – rekao je juče za naš list advokat Srđan Aleksić, koji je prošle sedmice pred Evropskim sudom u Strazburu zastupao ovu kategoriju rezervista, koja od države potražuje neisplaćene ratne dnevnice.
Bila je to završna rasprava po žalbi države Srbije na prvostepenu presudu ovog suda, donetu 28. novembra prošle godine godine, kojom je Srbiji naloženo da svim „kosovskim borcima“ iz 1999. isplati ratne dnevnice u roku od šest meseci od njene pravosnažnosti. Sud je uvažio stav da rezervistima iz nerazvijenih opština Kuršumlija, Lebane, Bojnik, Žitorađa, Doljevac, Prokuplje i Blace 2008. godine nije isplaćena socijalna pomoć, kako je tvrdila vlast, već ratne dnevnice, na koje imaju pravo i svi ostali, kako ne bi bili diskriminisani. Prema dostupnim podacima u „ratu na Kosovu“ učestvovalo je oko 150.000 rezervista, a dnevnice potražuje njih 70.000. Posredstvom njihovih udruženja sve te rezerviste zastupa Aleksićev advokatski tim, koji sarađuje sa pravnim stručnjacima iz Pariza.
– Srbija je na prvostepenu presudu podnela žalbu iz proceduralnih razloga. Imam utisak da je tom žalbom u stvari samo pokušala da dobije na vremenu, ni sama ne verujući da će novom i konačnom presudom biti oslobođena te svoje obaveze. Potpuno je jasno da ona 2008. borcima iz sedam nerazvijenih opština nije isplatila „socijalnu pomoć“, jer nije bilo nikakvih socijalnih kriterijuma, a na uplatnicama je pisalo da se radi o isplati ratnih dnevnica. A tvrdnja predstavnika Vlade Srbije da ne postoji osnov za isplatu ratnih dnevnica je u pravnom smislu neozbiljna, tim pre što je ta obaveza precizno definisana Pravilnikom o isplati ratnih dnevnica tadašnjeg Ministarstva odbrane SRJ. Ljudi koji su bili mobilisani 1999. napustili su svoja radna mesta, zanatske radnje i privatne firme, svoja imanja i druge poslove i ostavili svoje porodice bez prihoda i primanja.
Na pitanje kako komentariše tvrdnje Slavoljuba Cerića, zastupnika Srbije pred sudom u Strazburu, da su mnogim rezervistima koji sada potražuju ratne dnevnice one u stvari bile isplaćene još u toku rata, Aleksić kaže da je Vlada sudu dostavila na hiljade kopiranih stranica nekakvih isplatnih listi.
– Ali, indikativno je da su u prvostepenom postupku ti isti predstavnici Vlade tvrdili da takvi spiskovi ne postoje. Mi smo dobro analizirali te papire i uz pomoć eksperata našli razloge za osnovanu sumnju da su mnogi od tih navodnih potpisa rezervista suviše „akademski“ i vrlo slični, što bi moglo značiti da se neko na frontu potpisivao u ime boraca. Zato sam pred Velikim većem i osporio njihovu verodostojnost, nazivajući ih falsifikatima. Osim toga, u tim dokumentima se ne vide precizni iznosi i način obračuna, a ne postoji ni bilo čiji pečat. Uopšte, država je u naknadnim argumentima koje je dostavila posle svoje žalbe pribegla i nekim vrlo proizvoljnim i neozbiljnim argumentima i ocenama, kojih bi mogla i da se stidi, jer oni nju i sve nas vrlo negativno predstavljaju pred svetom – ističe on.
Ukoliko konačna presuda suda u Strazburu bude u korist rezervista, Srbija će morati da izdvoji značajna sredstva za njihovu isplatu. Aleksić kaže da je dug države „po borcu“ od 200 do 2.500 evra.
– Naravno, najbolje bi bilo da oni koji su na frontu poturali svoje glave za državu sada ne moraju pred jednim međunarodnim sudom da dokazuju svoje pravo na jednak tretman, jer su im prethodno sudovi njihove države to pravo negirali. Verujem da ni državi, a posebno aktuelnoj vlasti, nije jednostavno da se sada suočava sa problemima koje su morale pravedno rešiti neke prethodne garniture. Ali, šta je tu je, tako da očekujem da će sadašnja vlast, zbog neosporno teške ekonomske situacije, a uz dogovor sa borcima, koji su spremni na kompromise, naći načine da se pitanje ratnih dnevnica konačno reši. Takođe, neophodno je kroz novi Zakon o boračkoj zaštiti trajno definisati društveni i socijalni status boraca, invalida i njihovih porodica. Do sada, međutim, borci nisu dovoljno i na pravi način uključeni u proces pripreme predloga tog zakona, tako da se s pravom pribojavaju da taj status ni ubuduće neće biti adekvatno rešen – zaključuje Aleksić.
Odlučivaće veliko veće od 17 sudija
Veliko veće suda u Strazburu pred kojim je održana rasprava i koje će doneti odluku ima 17 sudija, a njime predsedava sudija Dajan Spielman iz Luksemburga. Članovi Veća su iz Češke, Malte, San Marina, Finske, Islanda, Jermenije, Lihenštajna, Andore, Litvanije, Austrije, Azerbejdžana, Gruzije, Ukrajine, Švajcarske i Hrvatske. Član Veća je i predstavnik Srbije Dragoljub Popović.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
