U poslednja tri godine za bošnjačku nacionalnu zajednicu ključna su dva pitanja- zaustavljanje i onemogućavanje korišćenja zakonom garantovanih prava i nesporazumi između tri kruga koji postoje unutar bošnjačke nacionalne zajednice. Oba pitanja su procesi. Prvo pitanje je izraz još uvek jedne teške odluke koju ova država treba da preuzme u smislu punog priznavanja bošnjačkog nacionalnog identiteta, a drugo je krivica samih nosilaca kulturnog, javnog i političkog života bošnjačke nacionalne zajednice.
Državi ne odgovara da se Bošnjaci dogovore o bilo čemu a najmanje o onome što je jedinstvena platforma bošnjačke nacionalne zajednice u odnosu prema državi. Potrebne su različite analize na koji način izaći iz tog kruga, a da to bude racionalno objašnjenje u smisli olakšavanja Bošnjacima da uživaju sva prava i olakšavanje državi Srbiji da donese takvu vrstu strateške odluke. Ova dva veoma kontraverzna procesa opterećuju i zabrinjavaju Bošnjake, ocenjuje situaciju u bošnjačkom korpusu Esad Džduždević, predsednik Izvršnog odbora Bošnjačkog nacionalnog veća (IO BNV) u tehničkom mandatu i narodni poslanik.
* Zašto ovoj državi ne odgovara da se Bošnjaci međusobno dogovore?
– Ovo bih digao na evropski kontekst, a to je da neka zajednica unutar neke države ta prava ostvaruje na različite načine i imaju različita istorijska iskustva. Bilo koja država, ne samo Srbija, bez nekog jakog razloga, bez pritiska, bez moranja, nikom ne daje svoja prava koja su definisana i jesu ingerencija države. U ovom slučaju, radi se o mozaiku prava: o ekonomskim pravima jer je Sandžak najnerazvijenije područje u Srbiji, o korpusu nacionalnih prava koja su definisana Ustavom i zakonom i o regionalnim pravima gde Bošnjaci kao većinskom stanovništvu u Sandžaku žele da, u procesu regionalizacije i decentralizacije, imaju status regionalne autonomije. Sve ove tri vrste prava, državi ne odgovara da nekom da. Pitanje je umešnosti, političke borbe, učešća u institucijama da Bošnjaci ta prave izbore prema standardima koji postoje. Model koji zastupaju aktuelni saziv BNV i Bošnjačka lista, koja je učestvovala na prošlogodišnjim izborima, je da je za Bošnjake u Srbiji jedini i adekvatan način da u institucijama sistema ostvarimo ta prava. To definišem kao model srednjeg puta. Na prošlogodišnjim izborima imali smo, pored ovog modela još građansko-liberalni koji predstavlja gospodin Ljajići versko-radikalni koji predstavlja gospodin Zukorlić.
* Koliko se aktuelne priče o autonomiji Sandžaka poklapaju sa vašim zagovaranjem regionalne autonomije?
– Ove sada nazivam „fenomen Zukorlić“. Način na koji on nastupa i brani tu ideju jeste samo želja njega lično i onih krugova u zemlji i međunarodnoj zajednici koji ga podržavaju da do realizacije tog cilja nikad ne dođe. U realizaciji ekonomskih prava on izaziva političku nestabilnost i mnogim stranim investitorima „fenomen Zukorlić“ služi kao alibi za nedeolazak i nerealizaciju nekoliko kapitalnih ekonomskih projekata između Srbije i Turske. Mi smatramo da regionalizacija države mora da se izvede na taj način što će za to da glasa 126 narodnih poslanika u republičkom parlamentu. Preduslov za sve je postizanje bošnjačkog nacionalnog konsenzusa. Konsenzus jeste unutrašnja stvar bošnjačke nacionalne zajednice, ali za realizaciju takvog zahtevan potreban je i konsenzus sa političkim elitama u Srbiji. Ovo što u poslednje vreme čujemo od gospodina Zukorlića samo služi omalovažavanju ozbiljno utemeljenog zahteva. Kulturno-istorijska celina, koju čine ovih šest sandžačkih opština, ne sme biti ni postojećim ni novim administrativnim odlukama da bude podeljena. To je standard koji stoji u članu 78. Ustava Srbije. Sadašnja podela Srbije otežava svakodnevni život, razvoj i konzumiranje manjinskih prava sandžačkim Bošnjacima.
* Dokle je stiglo pokretanje postupaka o procesu zaustavlja ostvarivanja prava Bošnjaka kod zaštitnika građana, pred Ustavnim sudom i Narodnom skupštinom?
-To su tri jaka mehanizma za ovu oblast. Postupak kod zaštitnika građana je u toku. Pokrenuli smo postupak protiv ministarstava za ljudska i manjinska prava, unutrašnjih poslova, prosvete i za kulturu, RTS i protiv opština u kojima je bosnaski jezik u službenoj upotrebi (Novi Pazar, Prijepolje,Tutin i Sjenica), jer smatramo da su svi ovi državni organi učestvovali u procesu zaustavljanja i onemogućavanja korišćenja prava i sloboda pripadnicima bošnjačke nacionalne manjine u Srbiji. Poslali smo obiman materijal po svakoj tački. Sledeći korak je pokretanje postupka kod Ustavnog suda. I zaštitnik građana i Ustavni sud i političke elite u republičkom parlamentu će morati da daju odgovor zašto je to tako i da li je naša ocena utemeljena i zasnovana.
* Izbori za BNV i podela u Islamskoj zajednici duboko su u političkim vodama?
-Bošnjačka lista učinila je sve da dođe do konstituisanja BNV. Međutim, posle svih razgovora na svim nivoimau koje je organizovala država, predstavnici međunarodne zajednice, šef Misije OEBS u Srbiji, dogovor nije postignut. Ranije sam optužio podjednako i bivšeg ministra za ljudska i manjinska prava Čiplića i gospodina Zukorlića da im nije stalo da se tri liste dogovore o novom sazivu. BNV koje je na nezakonit način formirano krađom dva većnika sa liste Bošnjački preporod, je pokušaj da se versko-radikalan model nametne Bošnjacima kao jedino mogući. To smatramo potpuno neprihvatljivim i to sam nazvao pokušajem džamahirizacije Sandžaka i klerikalizacije Bošnjaka kao evropskog naroda. Iza toga se krije ambicija gospodina Zukorlića da pomoću svojih mehanizama i izvora podrške kontroliše ukupan verski, politički i kulturni život u Sandžaku. Ohrabrujuća je izjava bošnjačkog člana Predsedništva BiH Bakira Izetbegovića da se pokajao zbog podrške Zukorliću. Ta izjava će vratiti stvari na pravo mesto i smatram da je to velika podrška koju smo dobili, a već za naš koncept odvajanja verskog od nacionalnog identiteta imamo podršku od Vlade Turske.
* Da li vašoj listi odgovara organizovanje izbora za BNV u septembru, kako je najavljeno iz nadležnog ministarstva?
– Ministar Milan Marković u Bošnjačkoj listi ima konstruktivnog partnera. Bili smo spremni i za 17. april Predložili smo da to bude jesen ili kao krajnja mogućnost da se ti izbori vežu za održavanje lokalnih i parlamentarnih izbora. Bilo koja od ovih opcija nama odgovara. Sve ćemo podržati.
Kako se dogovore
* Kakva bi trebalo da bude jedinstvena IZ, sa sedištem u Beogradu ili sa sedištem u Sarajevu?
Bošnjačka lista se zalaže za jedinstvenu IZ, onako kako se dogovor predstavnici sadašnja dva koncepta. Šta god da se dogovore imaće našu podršku bez ambicije da se mešamo u taj proces.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
