Dve godine masovnih ubistava u Ribnikaru, Duboni i Malom Orašju: Najveći problemi u društvu su prećutkivanje i poistovećivanje krivice sa odgovornošću

Redovni profesor Filozofskog fakulteta u Beogradu Aleksandar Baucal je, pre održavanja tribine „O prećutkivanju“ i „Otvaranje crne kutije 3. maja“, ukazao na važnost da država formira nacionalnu komisiju koja bi dobila prava da pristupi celokupnoj dokumentaciji, da razgovara sa svima sa kojima treba da razvovara i da se identifikuje na koji način je došlo do tragedija.

Kako kaže, najvažnije je da se propusti ne prećutkuju, već identifikuju.

Još jedan od problema jeste da se odgovornost i krivica izjednačavaju, rekao je Baucal, navodeći da ljudi i institucije, koje su možda nešto propustile da urade pre tragedije, čine velike napore da speče otkrivanje onoga što se deailo jer pokušavaju da izbegnu društvenu sramotu.

Zbog toga je, primećuje, važno da se odgovornost ne poistovećuje sa krivicom.

U proteklih šest meseci, studentski i građanski protesti ukazuju na mnoge probleme, a čini se da svi ćutimo. To prećutkivanje nas mnogo košta, naglasio je.

On je pozvao građane da podele šta je to što su prećutali i zašto, zašo nisu imali snage da se odupru prećutkivanju.

Hteli smo da indetifikujemo i pozitivan primer – sa kojom vrstom podrške građani ne prećute problene, ističe Baucal.

Prema njegovim rečima, velika tema prećutkivanja je kako se desila tragedija u osnovnoj školi Vladislav Ribnikar, Duboni i Malom Orašju.

Direktorka Viktimološkog društva Srbije Jasmina Nikolić takođe je rekla da se mnoge stvari prećutkuju, a da je u prethodne dve godine bilo malo razgovora o uzrocima i posledicama.

Čini mi se da je podrška žrtvama stavljena na poslednje mesto, rekla je Nikolić, naglašavajući da „i kao pojedinci i kao društvo moramo da reagujemo na promene“.

Ona je poručila da žrtve treba da pričaju o problemu, a ne da ga prećutkuju jer to nije njihova krivica.

Prema rečima advokata Ognjena Božovića, presude koje su donete pokazale su da utvrđivanje odgovornosti porodice i škole u celokupnom slučaju.

On je ocenio da društveni kontekst koje su presude dale prevazilaze granice sudnica i postupaka.

„One su važne za nas kao društvo da shvatimo da ne možemo biti pasivni posmatrači već da moramo preuzimati aktivno učešće u njihovom rešavanju, rekao je Božović.

I on se saglasio da glavna tema tribine jeste prećutkivanje i pozvao građane da učestvuju.

Prema njegovim rečima, svi ti odgovori su korak do uspostavljanja memorijalnog centra.

Božović smatra da u prethodne dve godine nije učinjeno mnogo i da ne postoji registar žrtava i propisani postupci kako zvaničnici da postupe kada deca koja nisu krivično odgovorna počine zločin.

On ističe kako mora da dođe do promena u načinu razmišljanja da bi došlo do promena u okviru pravnog sistema.

Arhitekta i član multidisciplinarnog tima Bratislav Tošković rekao je da vredno rade na organizaciji dvostepenog međunarodnog anonimnog arhitekstonskog konkursa za izgradnju memorijalnog centra.

On je naglasio da je u pitanju „neobičan konkurs“ zbog toga što su ga inicirale porodice ubijenih.

U proteklih gosinu dana mnogo je toga učinjeno. Pokušavamo da negujemo sveobuhvatni pogled na tu problematku, dodao je Tošković.

Tim radi na „duši konkursa“ i smernicama koje će dati specifičnost konkursu. jer je celokupan proces kompleksan i zahteva pažljive analize od kojih se očekuje da će dati važan input kada se definišu smernice za arhitektonski konkurs.

Redovna prfesorka Filozofskog fakulteta u Beogradu Dubravka Stojanović istakla je da je u radu na memorijalizaciji zločina 3. maja 2023. godine multidiaciplinarni tim krenuo od saradnje sa međunarodnim stručnjacima koji su se bavili sličnim masovnim zločinima koji su se dešavali u Evropi.

To nam je bilo korisno. Izuzetno je bio od značajan i razgovor sa porodicama ubijenih u školi jer su nam preneli iskustvo kako su postepeno razgovarali, koliko godina je bilo potrebno da porodice dođu do konsenzusa oko najtežih pitanja.

Važno nam je bilo iskustvo iz muzeja Ratnog djetinstva u Sarajevu koji su mnogo radili sa decom, tako da su deca bili kreatori programa muzeja.

Jedno od najosetljivijih pitanja jeste šta raditi sa mestom zločina, što je posebno osetljivo kada u pitanju OŠ „Vladislav Ribnikar“ jer je istovremeno i mesto zločina.

Pred nama je pitanje kako sačuvati jedan deo, kako uklopiti sa memorijalnim centrom i kako učiniti da funkcioniše sa školom.

Predsednik Asocijacije nazavisnih elektronskih medija Veran Matić pcenio je da je problem „kontrole štete“ uobičajen u društvu, a da nema utvrđivanja odgovornosti.

Matić je ukazao i na ulogu medija u izveštavanju o tragedijama, naglašavajući da su kršeni i kodekse i zakoni.

Iako postoje regulatorna tela nisam registrovao nijednu kaznu, konstatovao je Matić.

On je naglasio da se, uprkost svemu, u Beogradu danas održavaju Dani porodice, a da je majka poginulog na železničkoj stanici u Novom Sadu Dijana Hrka zbog pritisaka morala da napusti Srbiju.