Ekstremistička Evropa

Najšokantniji događaj 2011. bio je u Norveškoj kada je Anders Brejvik ubio 77 ljudi rekavši da brani Evropu od islama, a napad ekstremnih desničara u maju na Pakistance u Grčkoj jedan je od incidenata o kojima je manje pisano, navodi HRV u svom izveštaju. U Mađarskoj je u aprilu Crveni krst evakuisao 277 Roma pošto su desničari organizovali „vojni“ marš pored njihovih kuća, podseća ova organizacija za zaštitu ljudskih prava.

Hjuman rajts voč ekstremističke incidente dovodi u vezu s lošom politikom vladajućih garnitura. Brejvikov napad predstavlja „eho glavne debate u Evropi“ i „ističe opasnosti od netolerancije koja je uzela maha“ u zemljama kao što je Francuska, čija je Vlada zabranila nošenje muslimanskog vela u javnosti, i Holandija, gde je Gert Vilders dobio odrešene ruke da zagovara antiislamističke ideje, navodi HRV. U izveštaju piše da Francuska, Nemačka, Grčka, Mađarska, Italija, Holandija, Poljska, Španija i Velika Britanija prave zaokret udesno kada je reč o mnogim pitanjima, od azilanata do prava gej populacije.

Francuska i Italija, dodaje se u izveštaju, nastavile su da proganjaju Rome u okviru kampanje „diskriminišućeg targetiranja“ koje prati „rasistički i ksenofobični politički diskurs“. Grčka i Italija su negativno reagovale na nagli porast broja uglavnom afričkih i arapskih migranata. Grčka još drži „migrante i azilante, uključujući žene i porodice s decom u nehumanim uslovima“ i nije se potrudila da smanji broj zahteva za azil. Italija je prognala oko 60 odsto Tunišana koji su pobegli iz svoje zemlje zbog „arapskog proleća“.

Ukazuje se i na „preterano i stihijsko nasilje“ koje je sprovodila policija u Grčkoj i Španiji, nastojeći da suzbije demonstracije protiv Vladinih mera štednje. Hjuman rajts voč takođe ističe da Francuska, Nemačka, Španija i Velika Britanija drže u pritvoru mahom muslimane koji su optuženi za terorizam bez suđenja i zabranjuju im normalan pristup advokatima, te ih vraćaju ili nastoje da ih vrate u njihove matične države gde im preti opasnost od torture.

Ljudska prava, stvar izbora

Hjuman rajts vič je optužilo institucije EU da ne čine ništa da zaustave ekstremistički trend. „Evropska komisija nije izvršila svoju dužnost i zagarantovala poštovanje osnovnih prava. Bendžamin Vord iz HRV-a izjavio je da ukoliko Evropska komisija ne bude hrabrija, situacija u vezi s ljudskim pravima unutar EU će biti sve gora. On je upozorio da postoji opasnost da će bez koordinisane inicijative vlada sledeća generacija Evropljana shvatati ljudska prava kao opciju, a ne kao suštinsku vrednost.