Kada je pre dve godine nastupila finansijska kriza, što je poljuljalo bankarski sektor i rezultiralo ogromnim paketima pomoći, evropski zakonodavci su bili toliko zaprepašćeni ozbiljnošću situacije da nisu mogli da smisle šta da preduzmu da se isti scenario ne bi ponovio.
Međutim, stiče se ustisak da su uspeli da se saberu, te imaju ideju da osnuju zakonodavno telo koje bi preduhitrilo buduća finansijska previranja. Dva meseca nakon što je predsednik SAD Barak Obama stavio potpis na zakon o najznačajnijim reformama američkog finansijskog sektora od tridesetih godina dvadesetog veka, Evropska unija je spremna da krene njegovim stopama tako što će formirati trio novih finansijskih šerifa koji će biti zadužen za nadzor banaka, osiguravajućih kuća i trgovine na tržištima.
Evropska uprava bankarskog sektora biće stacionirana u Londonu, sedište Evropske uprave za hartije od vrednosti i tržišta biće u Parizu; a baza Evropske uprave za osiguranje i penzije biće u Frankfurtu. Ministri finansija država članica EU juče su potvrdili da postoje planovi o osnivanju nadzornog tela. Evropski parlament će se o tim planovima izjasniti ovog meseca, a tri organizacije će biti angažovane od 1. januara sledeće godine.
Komesar EU za unutrašnje tržište Mišel Barnije je rekao da će organizacije pružiti Evropi „osmatračnicu i radar za identifikovanje rizika, sredstva za bolju kontrolu finansijskih igrača i brzo koordinisano pravovremeno delovanje“. Barnije je prošle nedelje rekao da je finansijska kriza pokazala da između nadzornih tela zemalja EU postoji ogroman jaz. „Činjenica je da nismo na vreme otkrili znake da nastupa kriza“, rekao je. „Nismo posedovali sredstva za nadzor kojima bi bili otkriveni rizici koji su se nagomilavali u sistemu. A kada je kriza nastupila, nismo imali efektivno oruđe kojima bismo mogli da reagujemo“.
Nove organizacije će imati ovlašćenja da uvedu privremenu zabranu na izvesne visoko rizične proizvode i aktivnosti, kao i da daju instrukcije bankama i ostalim finansijskim sektorima u kriznim situacijama, te da određuju standarde za finansijska nadzorna tela i rešavaju nesuglasice između njih.
Njih će dopunjavati grupa Evropski odbor za sistematske rizike, koja ima veze sa Evropskom centralnom bankom, čije je sedište u Frankfurtu. Ona će se baviti najvećim ekonomskim rizicima, kao što su problemi u glavnim bankama i naduvavanje kreditnih mehura. U opticaju su još neke inicijative. Predlogu o osnivanju nadzornih tela EU za finansijski sektor, koji je poznat od prošle godine, jedino se protivio London, najveći finansijski centar u Evropi, gde su pojedine banke izrazile bojazan da bi zbog prevelike kontrole vodeće firme mogle da se isele iz EU. Međutim, stručnjaci ocenjuju da čak pojedine pristalice Londona priznaju da je kriza ukazala na mane anglo-saksonskog modela. Angela Najt, izvršna direktorka Udruženja britanskih bankara, kaže da finansijski sektor pozdravlja ove mere. „Potrebna nam je bolja koordinacija pravila i zajednički pravilnik. Naravno, nije nam potrebno mnogo da shvatimo da to ne vodi ka preteranom nadzoru“. S njom mišljenje deli i Gvido Ravoe, generalni sekretar Evropske bankarske federacije: „Činjenica je da nam je potreban veći nadzor bankarskog sistema. Priznajemo da je bilo propusta u zakonima“, rekao je i naglasio da su neke velike banke već zahtevale jedinstven pravilnik za prekogranične operacije. „Novim merama možda neće biti sprečene finansijske krize u budućnosti, ali će se one ranije predvideti i rizici će biti ublaženi“, zaključio je Ravoe. S. D. M.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
