EU potrebna nezavisna odbrambena politika

Francuski predsednik Nikola Sarkozi predložio je juče tokom svoje posete Grčkoj uspostavljanje novog francusko-grčkog saveza. Reč je o prvoj zvaničnoj poseti francuskog šefa države toj zemlji za četvrt veka. Grčku je, u svojstvu predsednika Francuske, poslednji put posetio Fransoa Miteran 1982.
Sarkozi je tokom govora u grčkom parlamentu pomenuo svoje grčko poreklo, pošto je njegov deda po majci iz Soluna. Sarkozi je rekao da će Francuska tokom svog predsedavanja Evropskoj uniji da se usredsredi na izgradnju jače evropske odbrambene i imigracione politike.
On je rekao da sve veći razvoj EU zahteva da ona sprovodi nezavisnu odbrambenu politiku koja ne bi bila povezana s NATO-om. „Potrebni su nam i NATO i evropska odbrana“, rekao je Sarkozi. On je dodao da će Francuska raditi na sporazumu EU o imigraciji i azilu. „Ne želimo da Evropa samo posmatra dolazak neobuzdanog talasa imigracije“, kazao je Sarkozi.
Govoreći o prijateljstvu Grčke i Francuske, on je podsetio da ono potiče iz 1974. kada se posle pada diktature pukovnika u zemlju iz egzila francuskim državnim avionom vratio Konstantin Karamanlis. Tada su Grci skovali slogan francusko-grčki savez. Konstantin Karamanlis, stric sadašnjeg premijera Kostasa Karamanlisa, dva puta je biran za predsednika Grčke. „Ovaj savez je sada realnost više nego ikad. Došao sam da vam predložim novi savez Grčke i Francuske“, rekao je Sarkozi.
Francuski predsednik preporučio je grčkim poslanicima da uskoro ratifikuju Lisabonski sporazum, jer će tako ubediti sve Evropljane „da zajedno treba da se suočavaju sa izazovima današnjice“. U zajedničke izazove, prema njegovim rečima, spadaju klimatske promene, energija, imigracija, odbrana i bezbednost, poljoprivreda, koji će biti i prioriteti francuskog predsedavanja EU.
Glavne teme Sarkozijevih razgovora sa šefom grčke države Karolosom Papuljasom i premijerom Kostasom Karamanlisom bile su program predsedavanja Francuske EU, njegov projekat o jačanju saradnje na Sredozemlju, i kandidatura Turske za prijem u EU čemu se protive Pariz i Atina.
Među ostalim temama bili su i kiparski problem, Balkan, odnosno stanje u Srbiji i na Kosovu, uz naglasak na „povezivanje Zapadnog Balkana sa EU“, kao i spor Grčke sa Makedonijom oko naziva države.