FHP: Posvetiti pažnju postupcima za ratne zločine

 Nalaz Evropske komisije u okviru oblasti „Ratni zločini“ je da „Srbija ima adekvatan proceduralni okvir da istraži, procesuira i presuđuje u predmetima ratnih zločina“, ali da procesuiranje ratnih zločina ipak zahteva posebnu pažnju, a naročito otklanjanje percepcije nekažnjivosti za ratne zločine. Ovo, između ostalog, navodi istraživačica Amnesti internešenala Sian Džons u autorskom tekstu za elektronsko izdanje biltena Pristupanje ka pravdi Fonda za humanitarno pravo.

-Do sada je u Srbiji ekshumirano skoro 900 tela kosovskih Albanaca koji su tokom rata prinudno nestali na teritoriji pod kontrolom srpskih snaga. Do 2002. godine, oko 744 tela je pronađeno u masovnoj grobnici na poligonu Ministarstva unutrašnjih poslova u Batajnici, 70 u Petrovom Selu i 84 u jezeru Perućac. Tela su predata članovima porodica ubijenih. Za preostala tela se veruje da su uništena u industrijskim pećima u Surdulici i Trepči. Oko 45 tela (opet, veruje se da je reč o Albancima ubijenim na Kosovu) je već ekshumirano u kamenolomu Rudnica u blizini Raške, dok su u avgustu otvorene istrage u još dve oblasti tog kamenoloma. Porodice nestalih na Kosovu još uvek ne znaju da li se među iskopanim telima nalaze i njihovi najbliži.

Amnesti internešenl već dugo zahteva od TRZ da istrage i krivično gonjenje odgovornih za prikrivanje zločina tretira kao prioritet… Komitet UN za ljudska prava (KLjP) pozvao je 2004. godine srpske vlasti da hitno sprovedu potrebne istrage i procesuiraju sve odgovorne pojedince. Međutim, 2011. godine taj isti komitet je u svojim zaključnim primedbama utvrdio da „nije ostvaren značajan napredak u istragama, krivičnom gonjenju i kažnjavanju odgovornih za ubistva više od 800 osoba čija su tela pronađena u masovnim grobnicama u i oko Batajnice, niti bilo kakav napredak u obezbeđivanju kompenzacije za porodice žrtava“. U svom odgovoru KLjP-u iz jula 2012. godine, Vlada Srbije je potvrdila da te istrage zapravo sve vreme jesu prioritet Tužilaštva za ratne zločine, navodi se između ostalog u tekstu Sian Džons.