Knjigu ranih drama Artura Šniclera pod naslovom Anatol, objavila je nedavno novosadska Akademska knjiga, u novom prevodu dr Irme Duraković.
Veliki melanholičar ljubavi Anatol u istoimenom ciklusu jednočinki, znamenitog predstavnika bečke moderne Artura Šniclera, kroz sedam scena, filozofira o ljubavi, ljubomori i smrti.
Upravo ove tri teme postale su centralne u Šniclerovim ranim dramama, ali su se nastavile i u njegovoj kasnoj fazi stvaralaštva.
Drhtavo napeti nervi u doživljajima ljubavi bude istinske dubine života: životnu žeđ, životne laži i životni strah.
Ova knjiga se može čitati, kao što kaže Hugo von Hofmanštal, i kao „jeziva alegorija – među nervozno brbljivim malim figurama iz sene proviruje meduzolikost života: besmislenost, zagonetnost, osamljenost, gluvo i mrtvo nerazumevanje među onima koji se vole; sumorna svest: predosećaj slutnje propuštenih beskonačnosti, prigušenih, izgubljenih čudesa; i mnogih onih stvari koje poput prstena rđe padaju na suviše nežne duše“.
Artur Šnicler (1862-1931), austrijski pripovedač i dramaturg, pripadao je avangardnoj umetničkoj grupi Jung Wien.
U svojim dramama poigravao se sa formalnim, ali i društvenim konvencijama.
Zbog implicintnog opisa seksualnosti optuživali su ga da je pornografski pisac. Pisao je romane, novele i drame. Vodio je lični dnevnik od svoje sedamnaeste godine pa sve do dva dana pred smrt.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
