Genetski modifikovana hrana ipak u Srbiji

Američke vlasti izrazile su nezadovoljstvo i zabrinutost novim srpskim zakonom koji je stupio na snagu u junu ove godine, a kojim se u Srbiji potpuno zabranjuje proizvodnja i promet genetski modifikovanih organizama (GMO) u komercijalne svrhe. Prema navodima ovog dokumenta, srpski zvaničnici su sada svesni da zakon donet u junu može da bude ozbiljna prepreka za prijem naše zemlje u Svetsku trgovinsku organizaciju, i zato je iz Beograda stiglo obećanje da će tek usvojeni dokument biti promenjen, možda i tokom jesenjeg zasedanja Skupštine Srbije.

Inače, genetski modifikovana hrana u zemljama EU, prema tamošnjim propisima, mora da bude jasno obeležena, što u Americi nije slučaj, jer je u toj zemlji njen promet dozvoljen. U Srbiji je zabranjena proizvodnja i promet GMO biljaka i semena u komercijalne svrhe, ali se, uz posebne dozvole, koje predviđa novi zakon, mogu koristiti u eksperimentalne svrhe.

U Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede nisu potvrdili, ali ni demantovali saznanja Danasa, uz objašnjenje da je reč o „bilateralnom odnosu dve zemlje“.

– Zakon je potpuno jasan – njime se zabranjuje korišćenje genetski modifikovane hrane u komercijalne svrhe i za sada će tako biti – izričit je pomoćnik ministra poljoprivrede za agrarnu politiku Miloš Milovanović.

On dodaje da se trenutno ne priprema nov zakon o GMO, ali napominje da je „svaki zakon živa materija, koja se neprestano menja i uređuje“. Milovanović ističe da vrlo često suština zakona, posebno u vezi sa poljoprivredom, leži u podzakonskim aktima, koji u slučaju Zakona o genetski modifikovanim organizmima, tek treba da se donesu. Pod GMO podrazumevaju se oni organizmi kojima je genski sastav izmenjen na način koji se nikada ne bi desio klasičnim razmnožavanjem u prirodi.

Kao retko koja oblast u nauci, genetski inženjering izaziva brojne kontraverze. Počev od onih moralnih, do naučnih koje tvrde da je polje u vezi sa genima najmanje istraženo u medicini i da se ne može sa sigurnošću tvrditi da genetski modifikovani organizmi, koji su prošli testiranja i pokazali željene rezultate, neće u budućnosti mutirati i dovesti do nepredviđenih posledica. Već se dešavalo da da rezultati eksperimenata budu potpuno suprotni od očekivanih. Takođe, postoji sumnja da GM namirnice mogu za neke ljude da budu toksične ili da izazovu alergije.

Sa druge strane, zagovarači upotrebe GMO tvrde da bi se njihovom komercijalizacijom rešio problem gladi u svetu. Ukrštanjem gena dobile bi se kulture otpornije na bolesti, insekte i korove, koje bi bile tolerantnije na vremenske uslove i vrstu zemljišta a prinosi bi bili veći i kvalitetniji.

U Srbiji je zabranjena proizvodnja i promet GMO biljaka i semena u komercijalne svrhe, ali se, uz posebne dozvole, koji predviđa nov zakon mogu koristiti u eksperimentalne svrhe.

– Kod nas se u laboratorijama pored mnogih drugih biljnih vrsta najčešće radi na transgenom duvanu, koji je dobar model sistem, jer se vrlo lako regeneriše. Iz malog odsečka biljke, dela lista ili stabla, gajenjem na specifičnim podlogama koje sadrže biljne hormone, možete dobiti celu novu biljku. Taj proces se zove mikropropagacija, gde se iz malog odsečka dobije veliki broj identičnih jedinki. To je praktično kloniranje biljki, što nije ništa spektakularno u odnosu na kloniranje animalnih tkiva. U Holandiji, Italiji, na primer, postoje komercijalne laboratorije koje proizvode cveće na taj način. Taj proces je isplativiji, jer je znatno brži u odnosu na prirodno razmnožavanje, tako da je i proizvodnja veća – kaže za Danas Jovanka Miloš Đukić sa Instituta za molekularnu genetiku i genetičko inženjerstvo koja je i članica Nacionalnog saveta za biološku sigurnost.

Ona dodaje da je kod nas bilo pokušaja da se mikropropagacija uvede na tržište, odnosno da se na taj način proizvode biljke za gradska zelenila, ali se u tome nije uspelo, jer u Srbiji još ne postoji povezanost proizvodnje, sa jedne i nauke sa druge strane.

– Privatnicima je lakše da iz Holandije uvezu ogroman broj biljaka, nego da ovde ulože sredstva kako bi razvili tehnologiju za njihovu proizvodnju – ističe Miloš Đukić. Ona dodaje da se negativne činjenice koje bi potkrepile bojazan da je korišćenje GMO opasno, do sada nisu pojavile i da svaka kompanija koja želi da izbaci novi GMO proizvod, pre toga mora da obavi opsežna istraživanja u laboratoriji i u polju.

– Analizira se uticaj na biljke u životnoj sredini i životinje, kao i bakterijski sastav zemljišta. Kada se podnese prijava telu koje razmatra aplikacije, kod nas je to Nacionalni savet za biološku sigurnost, procedura može da traje više od godinu dana. Naučnici ne vide štetne efekte GMO, već samo koristi. Iza protivnika upotrebe GMO stoji politika, ekonomski interesi i bojazan ljudi koji ovu oblast dovoljno ne poznaju. Pamuk danas mora da se modifikuje da bi bio otporan na štetočine inače bi nestao. Za mnoge biljke genetska modifikacija je jedina mogućnost opstanka, jer su izgubile prirodnu otpornost koju su imale ranije – objašnjava Jovanka Miloš Đukić.

Paradajz prva modifikovana biljka

Prva modifikovana biljka koja se pojavila na tržištu je paradajz, još 1994. godine. Od tada ne prestaje proizvodnja genetski modifikovanih biljaka, i to najviše u Americi, Australiji, Brazilu, Argentini, Kini i Japanu. Najviše se gaje soja, kukuruz, uljana repica, pamuk.