Očekujem da Slobodarska partija Gerta Vildersa postane najveća ili druga po veličini stranka u parlamentu nakon sledećih izbora koji će verovatno biti održani krajem maja ili početkom juna, rekao je za Danas Edvin Baker, šef Programa za bezbednost i konflikte na holandskom Institutu za međunarodne odnose Klingendel.
Međutim, kako je istakao, ne veruje da će ova stranka i formirati novu vladu. „Stavovi Vildersove partije prema širokom spektru pitanja veoma su ekstremni i neprihvatljivi za partije glavne struje koje još uvek dominiraju na političkoj sceni.“
Komentarišući raspad vladajuće koalicije u Holandiji koji je usledio zbog neslaganja oko produžetka vojne misije te zemlje u Avganistanu, Baker je za naš list ocenio da je do takvog scenarija došlo u veoma teškom trenutku i da predstavlja lošu vest za NATO. „Ekonomska situacija u zemlji zahteva delovanje, a pad vlade predstavlja ozbiljan udarac za proces odlučivanja o mnogim teškim pitanjima“, kazao je Baker. On je, takođe, rekao da je broj država članica Alijanse koje su i sposobne i voljne da značajno doprinesu misiji u Avganistanu ograničen. „U sedištu NATO-a biće razočarenja, ali neće uslediti jake optužbe ili kritike. SAD će takođe biti veoma razočarane, ali će to izraziti iza zatvorenih vrata. Međunarodnom imidžu Holandije kao pouzdanog partnera kada je reč o spoljnim i bezbednosnim pitanjima biće zadat težak udarac“, ocenjuje naš sagovornik.
Na pitanje da li se može reći da je vlada Jana Petera Balkenendea poklekla pod pritiscima javnog mnjenja, koje se oštro protivi ratu u Avganistanu, Baker je odgovorio da tome „nije toliko doprinelo antiratno raspoloženje koliko nedostatak poverenja između socijaldemokrata i hrišćanskih demokrata“. „Misija u Avganistanu nikada nije uživala popularnost, ali se u velikoj meri poštovao rad vojnika koji su tamo raspoređeni. Međutim, većina ljudi (naročito na levoj strani političkog spektra) slažu se sa idejom da je Holandija dovoljno učinila za misiju u Avganistanu i da je vreme da se povuče.“
U zvaničnom saopštenju Ministarstva spoljnih poslova Holandije navodi se da se još ne može reći kada može biti doneta odluka o budućem vojnom doprinosu te zemlje NATO misiji u Avganistanu nakon 2010. „O tome će morati da se odluči čim se sazna na kojim osnovama će privremena vlada nastaviti svoje aktivnosti“, kaže se u saopštenju i dodaje da odluka o angažovanju u avganistanskoj pokrajini Uruzganu, koja je doneta 2007, za sada ostaje na snazi. To znači da će Holandija predati rukovodstvo nad pokrajinom Uruzgan 1. avgusta; NATO ili njegovi saveznici će morati da odluče koje će države preuzeti te nadležnosti; snage će se povući iz Uruzgana između avgusta i novembra, a poslednji vojnik će napustiti teritoriju do decembra.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
