Godinu dana od pada nadstrešnice Železničke stanice u Novom Sadu: Dokle se stiglo sa istragom?

Prilikom pada rekonstruisane nadstrešnice 1. novembra 2024. godine u 11:52 sati na licu mesta poginulo je 14 ljudi. Još jedna povređena osoba preminula je posle više od dve nedelje, a druga posle četiri i po meseca, dok je jedna osoba preživela , takođe sa teškim povredama.

U padu nadstrešnice zgrade novosadske Železničke stanice, koja je dva puta svečano otvarana u prisustvu državnih i gradskih zvaničnika, poginuli su: Nemanja Komar, Anđela Ruman, Đorđe Firić, Valentina Firić, Sara Firić, Milica Adamović, Mileva Karanović, Sanja Ćirić Arbutina, Stefan Hrka, Miloš Milosavljević, Đuro Švonja, Vukašin Raković, Vasko Sazdovski, Goranka Raca, Anja Radonjić i Vukašin Crnčević.

Do sada nije počelo nijedno suđenje povodom te tragedije, iako su tužilaštva u Beogradu i Novom Sadu pokrenula u međuvremenu tri zasebna postupka, a izostanak odgovornosti bio je i okidač za proteste koji u različitim formama traju već godinu dana.

Optužnica Višeg javnog tužilaštva (VJT) u Novom Sadu, koja bi trebalo da utvrdi šta je dovelo da pada nadstrešnice, a kojom su obuhvaćeni i bivši ministar građevinarstva Goran Vesić i direktorka “Infrastruktura Železnica Srbije” u vreme tragedije Jelena Tanasković, podignuta je 30. decembra 2024, ali i dalje nije potvrđena.

Viši sud je vratio prvobitnu optužnicu na dopunu, a osam meseci kasnije VJT u Novom Sadu podiglo je novu, kojom su obuhvaćeni isti okrivljeni za ista krivična dela. Očekuje se odgovor Višeg suda, od kojeg zavisi i da li će biti potvrđivanja optužnice, zahteva za dopunu istrage ili pak obustave postupka.

Posebno odeljenje za suzbijanje korupcije VJT u Beogradu je 4. marta podiglo optužnicu protiv tri osobe iz “Infrastruktura Železnica Srbije” i Komisije za tehnički pregled Železničke stanice u Novom Sadu zbog sumnje da su njihovi propusti u uzročno-posledičnoj vezi sa tragedijom, ali je vrhovni javni tužilac doneo rešenje o supstituciji, kojim je ovlastio Javno tužilaštvo za organizovani kriminal (JTOK) da dalje postupa u tom predmetu.

Takođe, VJT u Beogradu uzelo je izjavu u svojstvu građanina od oštećenog u tom predmetu Đura Raca, oca poginule Goranke Raca, koji je u međuvremenu preminuo, a sumnjao je da je uzrok tragedije terorizam.

Više javno tužilaštvo u Beogradu je tim povodom naglasilo u saopštenju da više ne postupa ni u jednom predmetu koji se tiče pada nadstrešnice i da je dalo maksimum “efikasnim reagovanjem povodom sumnje na izvršena krivična dela i procesuiranjem odgovornih lica”.

Viši sud u Beogradu, inače, potvrdio je bio optužnicu Posebnog odeljenja za suzbijanje korupcije VJT, ali ju je Apelacioni sud, postupajući po žalbi odbrane, vratio na ponovno odlučivanje.

Javno tužilaštvo za organizovani kriminal formiralo je krajem februara Udarnu grupu za istraživanje tokova novca u projektu “Modernizacija i rekonstrukcija mađarsko-srpske železničke pruge“, a početkom avgusta na osnovu te istrage došlo je do hapšenja najpre šest osoba, među kojima je bio i bivši ministar građevinarstva Tomislav Momirović.

Istragom je obuhvaćeno 15 osoba, koje se terete da su oštetili budžet Srbije za 115 miliona dolara, među kojima je i Goran Vesić.

Svi osumnjičeni su saslušani, osim jednog koji je u bekstvu i Gorana Vesića, koji je dan ranije primljen u bolnicu. Njegovo saslušanje zakazano je za 17. novembar.

Vesić je, inače, podneo ostavku na funkciju ministra građevinarstva nekoliko dana posle pada nadstrešnice, a nedeljama kasnije i tadašnji ministar trgovine Tomislav Momirović, koji je u vreme pada nadstrešnice bio na čelu Ministarstva građevine.

Anketna komisija za ispitivanje odgovornosti za pad nadstrešnice zaključila je da je reč o posledici delovanja organizovane kriminalne grupe i da postoje osnovi sumnje da se na čelu te kriminalne grupe nalazi predsednik Srbije Aleksandar Vučić.

Pad nadstrešnice bio je povod za početak masovnih protesta i blokada fakulteta, koji su obeležili proteklih godinu dana od te tragedije.

Prvi protest održan je ispred Gradske kuće u Novom Sadu 5. novembra 2024. godine, kada je više ljudi uhapšeno i povređeno, a potom je usledio niz protesta u Beogradu i Novom Sadu i akcije odavanja pošte stradalima tišinom i blokiranjem ulica.

U jednoj od akcija odavanja počasti stradalima ispred Fakulteta dramskih umetnosti u Beogradu došlo je do incidenata u kojem su okupljeni napadnuti, te su studenti FDU 25. novembra stupili u blokadu, a potom su im se pridružile i kolege iz cele Srbije, pa je nastava obustavljena na svim državnim univerzitetima.

Studenti u blokadi izneli su i svoje zahteve koji su se najpre odnosili na traženje odgovornosti za pad nadstrešnice i napade na njihove kolege, a potom je ključni zahtev postalo raspisivanje vanrednih parlamentarnih izbora.

Na skupovima i odavanju pošte žrtvama novosadske tragedije dolazilo je do incidenata, nasrtanja automobilima na studente tokom blokada i akcija odavanja pošte u tišini, a bio je i niz slučajeva policijske brutalnosti prema građanima i studentima.

Nakon incidenta u kojem je grupa ljudi, koja je izašla iz prostorija Srpske napredne stranke u Novom Sadu povredila studentkinju, premijer Miloš Vučević podneo je 28. januara ostavku.

Predsednik države potpisao je pomilovanje za tu grupu naprednjaka, kao i za osobu koja je automobilom udarila studentkinju prilikom akcije odavanja pošte na Novom Beogradu.

Na poziv studenata, tokom proteklih godinu dana održano je više masovnih protestnih skupova, među kojima je protest 31. decembra, potpuna blokada Autokomande, obeležavanje Dana državnosti u Kragujevcu, te skupova u Novom Sadu, Novom Pazaru i Nišu. Svojevrsna prelomna tačka bio je veliki protest 15. marta u Beogradu, kada je tokom odavanja pošte nerazjašnjeni zvuk prekinuo tišinu i doveo do stampeda, a studentske organizacije i opozicija optužili su vlast da je upotrebila akustično oružje „zvučni top“.

Naredni masovni skup održan je 28. juna, a sve proteste obeležilo je i pešačenje studenata na te proteste iz različitih delova Srbije.

Studenti su trčanjem stigli do Brisela, a do Strazbura biciklima, u pokušaju da ukažu na situaciju u Srbiji.

Pred martovski skup u Beogradu, grupa pristalica vlasti, koja je tražila da fakulteti ponovo počnu da rade, postavila je šatore u Pionirski park, a to “naselje” u međuvremenu je prošireno i na Trg Nikole Pašića, pa se i dalje nalazi ispred Doma Narodne skupštine iako fakulteti više nisu blokirani.