Gruzijska vina mogu opet u Rusiju

Da li je to isključivo u vezi sa otklanjanjem sanitarnih nedostataka, koje se u nezgodan čas priznali i sami Gruzijci zatvaranjem sedam vinarija, ili ipak najpre proističe iz nekih političkih promena, na primer konačne saglasnosti Gruzije na ulazak Rusije u Svetsku trgovinsku organizaciju, pitanje je kojim će se još pomno baviti i ruski i gruzijski analitičari. Tek Gruzija će sa predsedničkim izborima ove jeseni prestati da bude predsednička i transformisaće se u parlamentarnu demokratiju. Za svaki slučaj, gruzijski parlament je nedavno skratio ovlašćenja velikog ruskog protivnika predsednika Sakašvilija, kako bi ga Vlada milijardera Budzine Ivanišvilija sprečila da eventualno u narednih pola godine tu vladu smeni i postavi svoju, što je po dosadašnjim ustavnim rešenjima imao pravo. Da bi za skraćivanje predsedničkih ovlašćenja pored Ivanišvilijeve „Gruzijske mašte“ glasala i Sakašvilijeva stranka „Jedinstveni nacionalni pokret“, parlament je prethodno morao, učinio je to jednoglasno, da usvoji Rezoluciju o osnovnim pravcima spoljne politike, kojom je praktično zabranjeno da Gruzija uspostavi diplomatske odnose sa Rusijom. „U Gruziji ne može biti diplomatskih odnosa sa državama, koje priznaju nezavisnost Abhazije i Južne Osetije“, niti Gruzija može pristupati vojnopolitičkim ili carinskim savezima sa takvim državama, što znači da je njeno članstvo u Evroazijskom ili Carinskom savezu sa Rusijom isključeno. Ovo rešenje je bilo uslov svih uslova za Mihaila Saakašvilija. U Rusiji, koja je mnogo polagala na obećanja premijera Budzine Ivanišvilija, kome je zbog ruskog i francuskog državljanska svojevremeno bilo oduzeto gruzijsko, da će mu normalizacija rusko-gruzijskih odnosa biti prioritet, novopronađeno unutargruzijsko razumevanje je primljeno s napetim očekivanjem daljeg razvoja događaja. Ekscentrični vlasnik zoološkog vrta pingvina, lemura i zebri, Ivanišvili se obogatio početkom 90-ih godina u Rusiji. Od njegovog bogatstva koje se procenjuje na preko šest milijardi dolara, deo otpada na vlasnički udeo u Gaspromu.

„Revizor je stigao“, a „mi smo se odmah popeli na zadnje šape“, podsmevao se gde god bi stigao Sakašvili gruzijskoj pomirenosti sa vršljanjem ruskih sanitarnih kontrolora po gruzijskim vinarijama i punionicama mineralne vode, i, navodno koketirajući sa svojim znanjem nemačkog jezika, pitao proveravaju li Rusi u Bavarskoj sanitarne uslove za proizvodnju bavarskih kobasica, koje se takođe prodaju u Rusiji.

Kako bilo da bilo i gruzijskim vinarima i proizvođačima mineralne vode Rusija je bila važno tržište. Do 2006. godine kad im je zabrana uvedena, 20 odsto gruzijskog izvoza išlo je u Rusiju, a tim su izvozom dominirala vina i mineralne vode. Paradoksalno, od uvođenja zabrane ukupni gruzijski izvoz u Rusiju nije pao, nego je konstantno rastao sa 865,5 miliona dolara 2005. godine na 2,2 milijarde dolara 2011. Udeo gruzijskih pića u ukupnom je izvozu u Rusiju snažno pao, ali ne i po ukupnoj vrednosti. Ta je vrednost, ali zahvaljujući mineralnim vodama, ostala otprilike na nivou pre zabrane – oko 102 miliona dolara. Iako su se silno trudili da podignu njihov kvalitet i poreza rasterete vinarije, prodaja gruzijskih vina u inostranstvu pala je od 2005. godine do danas za četvrtinu, tvrdi list „Denjgi“. Ista sudbina nije zadesila i mineralne vode, a naročito ne one firme IDS Boržomi, koja je nedavno pominjana i u Srbiji, jer se u mutnom vremeplovu njenih vlasnika ističu dva bivša partnera Boris Berezovski i Badri Patrakacišvili. Portret ove kompanije, kao i njenih vlasnika, kompleksan je, pa je teško, kažu ruski mediji, zaključiti koja je država najviše trebalo da štetuje zabranom prodaje mineralne vode Boržomi u Rusiji, gde je početkom 2006. godine zauzimala lidersku poziciju ispred voda iza kojih stoje Pepsi i Coca Cola. Poput mačke, firma se zabrani brzo prilagodila: što direktnim krijumčarenjem proizvoda u Rusiju, što kupovinom ruskih firmi istorodne proizvodnje, što koristeći carinski savez Belorusije sa Rusijom da iz te države, u kojoj zabrana nije postojala, uđe na rusko tržište. Usput je tom tržištu, na kome je i usred zabrane držala 16 odsto udela, našla zamenu, pa su joj prodaje na primer u Ukrajini za godinu dana od ruske zabrane udvostručene, tvrde lstovi iz kuće Komersant, koja je i sama jedno vreme bila u vlasništvu Borisa Berezovskog i Badrija Patrakacišvilija