Predsednik SAD Barak Obama je u više navrata – poslednji put u maju – rekao da bi zloglasni američki vojni zatvor Gvantanamo na Kubi trebalo zatvoriti, uz navode da on kvari ugled Amerike u svetu, degradira odnose sa ključnim saveznicima i jača neprijatelje.
Iako je Pentagon još pre dva meseca imenovao izaslanika zaduženog za zatvaranje Gvantanama – u kome se nalazi još 164 pritvorenika – Pola Luisa, nekadašnjeg pravnika zaduženog za pitanje ovog zatvora u Predstavničkom domu američkog kongresa, i dalje se ne nazire da li će Obama zaista ispuniti svoje obećanje.
Moris Dejvis, nekadašnji glavni vojni tužilac za Gvantanamo, u svom komentaru za britanski Gardijan, podseća da je pre 12 godina, tačnije 13. novembra 2001, tadašnji predsednik SAD Džordž V. Buš potpisao naredbu kojom se odobrava obrazovanje vojnih komisija i pritvor za osumnjičene članove i simpatizere terorističke organizacije Al Kaida. Gvantanamo je, dakle, otvoren nakon terorističkog napada na SAD 11. septembra 2001.
Bušovo naređenje je, ukazuje Dejvis, izdato po modelu predsednika Frenklina Ruzvelta, koji je 1942. odobrio formiranje vojne komisije kako bi se sudilo osmorici nacista uhapšenih u Americi. Za 43 dana, oni su uhapšeni, osuđeni, a šestorica su pogubljena. Ruzveltova komisija je bila brza, tajna i stroga, navodi Dejvis u svom komentaru, pa su pojedinci podsticali Buša da se ugleda na nju. „Od ukupno 779 zatvorenika koji su držani u Gvantanamu, samo su sedmorica osuđena. Od te sedmorice, petorica više nisu u Gvantanamu, što predstavlja paradoks – morate da izgubite da biste pobedili. Oni koji imaju sreće da im se sudi imaju dobre šanse da izađu iz Gvantanama, ali oni kojima nikada nije suđeno, mogu da provedu ostatak svog života u ovom zatvoru“.
Republikanski senator Džon Mekejn je 2008. kao predsednički kandidat rekao da Gvantanamo treba zatvoriti, jer „naša velika moć ne znači da možemo da radimo šta hoćemo“. Posle toliko godina otkako je Buš potpisao naredbu za otvaranje Gvantanama i vojnog suda, ne nazire se zatvaranje zatvora, zaključuje Moris Dejvis.
Prvi zatvorenik kojeg je osudila američka vojna komisija bio je bivši vozač Osame bin Ladena Salim Hamdan. On je osuđen na 66 meseci zatvora zbog materijalne podrške terorizmu. U Gvantanamu je bio od 2002. do 2008. kada je prebačen u rodni Jemen, kako bi tamo odslužio ostatak kazne.
Inače, prema podacima američkog Kongresa, jedan zatvorenik u Gvantanamu godišnje košta SAD 800.000 dolara, dok bi boravak u zatvoru na američkoj teritoriji koštao 34.600 dolara.
U SAD prebačen samo jedan zatvorenik
Zagovornici vojnih sudova tvrde da su SAD u ratu protiv terorizma, te da zarobljenima treba da se sudi u vojnim, a ne federalnim sudovima. Ahmed Gailani je jedini zatvorenik koji je prebačen iz Gvantanama u SAD da bi bio osuđen u federalnom sudu zbog svoje uloge u bombardovanju američkih ambasada u Keniji i Tanzaniji 1998. On je 2010. osuđen na doživotni zatvor.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
