Hag traži alibi za neuspeh

Iako hrvatski državni vrh to ne želi zvanično da kaže, većina hrvatskih političara nezvanično smatra da Haško tužilaštvo time što optužuje Zagreb da skriva dokumente o granatiranju Knina, zapravo traži opravdanje za vlastiti neuspeh.
Tužilaštvo je 13. juna ove godine prijavilo Hrvatsku Haškom tribunalu jer „nije stavila na raspolaganje vojne dokumente koji se tiču artiljerijskih operacija tokom Oluje i dokumente specijalne policije koji se odnose na aktivnosti Mladena Markača i njemu podređenih jedinica specijalne policije tokom vojne operacije Oluja“. Prema tužilaštvu, reč je o nekoliko stotina dokumenata koji uključuju i niz zapovesti, izveštaja i uputstava, kao i popise meta kojima su raspolagali artiljerija i specijalna policija u vreme Oluje.
Sporni dokumenti trebalo je da se nađu kao dokazni materijal na aktuelnom haškom suđenju hrvatskim generalima Anti Gotovini, Mladenu Markaču i Ivanu Čermaku, koji se po komandnoj odgovornosti terete za ratne zločine nad civilima srpske nacionalnosti tokom i nakon Oluje 1995. godine.
Hrvatski državni vrh je, međutim, odmah nakon objavljivanja informacije o tužbi saopštio da tražene dokumente ne može da dostavi jer oni ne postoje, te da višestruke pretrage arhiva i interne istrage nisu dale rezultata jer su, kako je objavila vlada, dokumenti „naprosto nestali“. Haško tužilaštvo je nakon toga objavilo da ne veruje u potpunosti Zagrebu, a portparolka Tužilaštva Olga Kavran izjavila je da je očigledno da su dokumenti negde sklonjeni.
Prema njenim rečima, u istragu oko dokumenata bili su uključeni i neki ljudi koji su ranije učestvovali u operacijama skrivanja dokumenata i opstruiranja saradnje s Haškim sudom, a barem jedna osoba koja je trebalo da „pronađe“ ta dokumenta bila je podređena optuženom Mladenu Markaču.
Zbog svih tih činjenica Haško tužilaštvo smatra da se u ovom slučaju ne radi o običnom propustu, već o namernom skrivanju dokumenata koji mogu da kompromituju optužene hrvatske generale. Glavni haški tužilac Serž Bramerc otvoreno je izjavio da su hrvatski funkcioneri svesno uklonili ili sakrili te dokumente. Potpredsednica hrvatske vlade i predsednica Saveta za saradnju s Haškim sudom Jadranka Kosor je odmah negirala da hrvatske vlasti skrivaju dokumente.
– Dostavili smo im sve dokumente koji su bili dostupni hrvatskim vlastima, izjavila je Kosorova. Prema njenim rečima, tokom višegodišnje saradnje iz Haškog suda u Zagreb je stiglo ukupno 788 zahteva za dokumentima, a od tog broja tek jedan zahtev je ostao delimično neispunjen.
To je, prema njenim rečima, upravo „ovaj kojim se traže dokumenta kojima hrvatska vlada ne raspolaže i ne može im ući u trag“. Ona je dodala da je vlada formirala nekoliko komisija koje su imale zadatak da pronađu te dokumente, sprovedeno je i više istraga, čak i resorni ministri MUP-a i Ministarstva obrane dobili su naredbe da ih pronađu, ali bez uspeha.
– Hrvatska vlast ništa ne skriva i u potpunosti poštuje Ustavni zakon o saradnji s Haškim sudom. I nas zanima jesu li ti dokumenti postojali i ako jesu, zašto ih ne možemo pronaći, rekla je potpredsednica hrvatske vlade.