Foto: Z. S. M.Sem skorašnjeg snega i ledene kiše u Kragujevcu manje više stalno nešto pada. Od čitavog brda (urušenog novogradnjomu naselju Bubanj), preko fasada nekad reprezentativnih zdanja (Stari sud, Prva gimnazija)… pa i drveća u Velikom parku.
I dok se čitava Srbija bori sa snegom i ledom, nestašicom struje izazvanom pojavom (ne)očekivanih snežnih padavina u januaru a konačno smo doživeli i decentralizaciju u praksi (i, to totalnu) jer su ulice u prestonom Beogradu potpuno neprohodne kao i u bilo kojoj drugoj srpskoj zabiti, Kragujevčani imaju i dodatni problem – popadalo i oboreno drveće u Velikom parku.
Sneg, led i mraz pokosili su stoletne (kako kod nas vole epski da opišu) četinare u omiljenom kragujevačkom šetalištu, Velikom parku. Dveće je palo u Badnjoj noći na Božić. Čitaoci kragujevačkog prortala „Glas Šumadije” javili su i „ilustrovali” četinar koji je tog jutra „klonuo” i to pravo na trotoar Ulice Radoja Domanovića. Drvo je palo na mesto gde je taksi stanica ali u tom trenutku na njoj nikoga nije bilo pa na sreću nije bilo povređenih.
– E, da je palo dan ranije i da je hrast mogla je gradska vlast da ga unese u Skupštinu grada umesto badnjaka, sarkastični su u svojim komentarima Parkanci koji žive u neposrednoj blizini ove lepe ali potencijalno opasne lokacije. U međuvremenu je deblo prebačeno nazad u park da ne stoji baš posred ulice, odnosno trotoara.
Takođe, nešto malo iznad, u nastavku Veliog parka pao je od težine zaleđenog snežnog prekrivača još jedan četinar u Kreativnom parku Dragice Nikolić (koga su pre toga Kragujevačani zvali – Vrtić li Parkić) svečano otvorenom 21. jula 2017. godine. Stabla su tako „mirovala” i „tihovala” iščupana sopstvenom težinom iz korena prvog i drugog dana Božića, a trećeg, danas, baš na Svetog Stefana kada se iz kuća iznose slama i badnjaci (ali ne i stabla iz parkova) od ranog jutra testerama su uredno istanžirana i isečena na manje komade i dalje ostavljena da leže idiličnoj mirnoći i tišini dubokok snega.
A, nije prvi put. I, nije samo zbog leda i mraza. Ma, jok, padala su stabla u Velikom parku i leti. Kao što je Danas svojevremeno izveštavao za vreme letnje oluje 11. juna 2023. godine koja je poobarala silna stabla po parku, čak je oštećena (vidi sliku) i ograda na Kreativnom parku Dragice Nikolić. Park je tada izgledao kao da su ga poharale Sarumanove horde i legije. U međuvemenu je još dodatno „klonuo”.
Iz snega zjape rupe i zaleđena zemlja pored išupanog korenja i oborenih debala. A, nekada gorde zimzelene krošnje su samo „polegle” po tlu. Sada i „obrađane” motorkama.
Zbog mogućeg daljeg obrušavanja uvedena je i nova, inventivna „parkovska galanterija” – razvučene su pored nakrivljenih (budućih palih) stabala crvene trake koje građane upozoravaju na opasnost. Lepo, praktično, odgovorno… Sa opominjućim trakama, rupama od izvaljenog drveća, oborenim krošnjama… sve nekako izgleda kao scene koje vidimo u Ukrajini ili Gazi. Majke sa decom vešto manevišu između „ograđenih” lokacija dok ih na sankama voze na omiljeno sankalište (popularni „Bunker”) za mališane u ovom delu grada. Nekako baš zgodno lociran odmah pored mesta gde je ogroman četinar bio „polažajnik” obližnjoj taksi stanici i Ulici Radoja Domanovića „pohrlivši im u susret” da „uveliča” dan Hristovog roždestva.
I, tako, do svidanja – do sledećeg padanja.
A, nije (od)uvek bilo tako. Veliki ili Gornji park bio je ponos Kragujevca i Kragujevčana. Veliki park površine 12 hektra omiljeno šetalište kragujevčana poznato i kao Gornji park. Formirano je na Vašarištu 1898. godine po uzoru na francuske parkove, u međuratnom periodu proširivan i i ograđen živom ogradom, navodi se u „sveznajućem” Kragujevačkom leksikonu.
Njegovo svečano otvaranje ambiciozno je propratila i ondašnja štampa sa kraja pretprošlog veka.
„Onomad u nedelju, 26. aprila, otvoren je i predat saobraćaju i uživanju novouređeni opštinski park. Celokupna vojna muzika Šumadijskog vojnog puka koncertirala je do sedam i po sati uveče. Građanstvo sviju staleža odazvalo se i posetom i prilozima (…) Naš opštinski park uređen je sada tako lepo da se sadašnjoj opštinskoj upravi mora odati zaslužna hvala i priznanje. Park je nasut, staze su lepe i široke, cveće je zasađeno i već niklo, te se nadamo da ćemo u maju već imati puno šarenila (…). Ako nam vredna opštinska uprava još pribavi mogućnost da stalno o praznicima svira muzika u samom parku, onda smo mi prvi za to da se od svakog posetioca parka naplati po pet para dinarskih za ulazak u park i isplatu muzike”, citat je iz reportaže „Šetnja po Kragujevcu”, objavljene u listu „Šumadija” (30. aprila 1898. godie – po starom kalendaru) a koju je pesnik i izdavač Slobodan Pavićević preneo u svojoj ediciji „Album Starog Kragujevca”.
Gornji kragujevački park (Donji ili Mali je kod pijace) se prvobitno protezao na četiri a vremenom je proširen na 12 hektara. Ulaz u Gornji park je napravljen, od kamenih stubova turske džamije, nađenih u zemlji kada je kod Donjeg betonskog mosta, građena ondašnja kafana „Balkan”. U njemu su, 1931, posađeni drvoredi i kaldrmisane staze, a 1932. godine je izvršeno dalje zasađivanje četinara. Kao zelena prostorn celina povezan sa manjim Dečijim parkom, 1957. godine (onim Vrtićem, Parkićem sada Kreativnim parkom Dragice Nikolić) u naselju Vašarište.
Po fotografijama, vrlo često kao motiv za razglednice, vidi se da je reprezentativno održavan i čuvan od kraja 19. do kraja 20. veka. Sad, ko će sa tim da se bakće. Oči vlasti uprte su izgleda u (sve)moćni Ekspo, Ćacilend (dobro, Božićno seoce – nego, da li će sada obznanom Aleksandra Vučića da „preraste” u Vaskršnje?) i božićni kič program Informera. I sami Kragujevčai su tome „doprinosili” kradući iz parka tek zasađena stabla Pančićeve omorike (pasent za dvorištance ili plac) kao i sadnice četinarskog šiblja, čak i cveća (isto „prigodno” za kućicu ili vikendicu).
– Ej, kad oni tri godine nisu obnovili i zamenili polomljenu ogradu na legatu Dragice Nikolić?! Pa, ovoj „napednjačkoj” vlasti ništa nije „sveto”, zluradi su Vašaranci iz obližnje Ulice Josipa Pančića.
Vaistinu, izgleda da nije.
Više vesti iz ovog grada čitajte na posebnom linku.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
