Na protestu meštana Zemunika Gornjeg kod Zadra održanom u nedelju zatraženo je iseljavanje Roma iz tog mesta zbog toga što je, kako je rekao načelnik Opštine Josip Marušić ,“način njihovog života u potpunoj suprotnosti s našim“. Marušić je rekao da meštani nemaju ništa protiv Roma, te da žele mirno rešenje, ali da imaju „protiv onoga što rade po Zemuniku“.
– Mi ne teramo Rome. Ne vidim ovde paralelu s događanjima u Francuskoj. Mi jednostavno želimo da oni odu – naglasio je Marušić i još naveo da „ti isti Romi u severnim krajevima Hrvatske imaju svoje kuće i nisu beskućnici te da nemaju pravo zaposedati tuđu imovinu i biti iznad hrvatskih zakona“.
Dok je funkcioner Samostalne demokratske srpske stranke Milorad Pupovac, komentarišući protest, izjavio da su hrvatske vlasti tolerisale ili usmeravale Rome da se usele u porušene i prazne srpske kuće na zadarskom, ličkom, karlovačkom i drugim područjima Hrvatske kako bi se otežao povratak Srba, hrvatski mediji pišu o „povijesnom trenutku“ navodnog ujedinjenja Srba i Hrvata protiv Roma. Za „istorijski čin“, prema pisanju Slobodne Dalmacije i Jutarnjeg lista, zaslužan je srpski povratnik Nikola Trzin kojem su demonstranti u Zemuniku Gornjem aplaudirali, pošto je rekao da Pupovac ne govori istinu.
Savo Štrbac, direktor Dokumentaciono – informacionog centra „Veritas“ je mišljenja da Romi koji žive u kućama koje su pripadale Srbima sami po sebi nisu problem, već je to što Hrvatska, kako navodi, generalno još nije spremna da se suoči sa masovnijim povratkom Srba.
– Problem je uskraćivanje stanova Srbima koji su u njima nekada živeli. Veliki broj Srba se ne vraća jer se, prema programu stambenog zbrinjavanja, stanovi ne mogu otkupiti. Od 2004. kada je program pokrenut vratilo se svega 1.038 Srba. Za povratak se javilo više od 4.000 ljudi, ali mnogi su odustali baš zato što nisu mogli da otkupe stanove – kaže Štrbac za Danas.
Vladajući HDZ i njen koalicioni partner SDSS postigli su sredinom avgusta, prema rečima vicepremijera Hrvatske Slobodana Uzelca, politički dogovor oko toga da se srpskim povratnicima omogući otkup stanova u kojima danas borave kao podstanari. Reč je, prema pisanju hrvatskih medija, o stanovima oko 4.500 povratnika. Dogovor još nije ozvaničen kroz zakon.
Savo Štrbac ističe da bi kroz ovaj dogovor i najavljenu donatorsku konferenciju mogao da bude rešen problem manjeg dela Srba povratnika, jer pre rata oni su u Hrvatskoj imali više od 40.000 stanova. Zvaničnici EU, podseća Štrbac, upozorili su da u pregovorima sa Hrvatskom neće zatvarati poglavlje pravosuđa i osnovnih prava dok se ne reše prava Srba, ali, prema njegovim rečima, stavovi vremenom omekšaju, kao što su UNHCR i OEBS prihvatili program stambenog zbrinjavanja bez prava otkupa, mada su najpre bili protiv.
Ko su poželjne komšije
– Domaći Hrvati zbog razlika u načinu života ne prihvataju ni Hrvate iz drugih krajeva, a kamoli Rome – kaže Savo Štrbac. Kao primer navodi teško uspostavljanje komunikacije između Hrvata starosedelaca u Dalmaciji i onih koji su posle izbijanja sukoba u bivšoj Jugoslaviji došli iz Janjeva, sa Kosova, te između Slavonaca i Hrvata koji su izbegli iz Hrtkovaca ili iz Bosanske krajine. Iz takve perspektive, „domaći Srbi“ su često daleko poželjnije komšije.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
