Ideja o slanju snaga UN "destruktivna"

Vitalij Čurkin, ruski ambasador pri UN ocenio je potez Ukrajine destruktivnim. „Poziv ukrajinskog predsednika podstiče sumnje u to da on želi da uništi sporazum iz Minska“, kazao je Čurkin. On je optužio Porošenka da traži novi plan umesto da poštuje onaj koji je potpisao. Porošenko smatra da bi najbolje bilo da mirovnjaci UN nadgledaju sprovođenje sporazuma budući da su borbe nastavljene nakon što su pobunjenici osvojili Debaljcev. Politička misija EU bila bi, smatra Porošenko, najbolji format za mirovnu operaciju. „Na taj način bi se garantovala bezbednost u situaciji kada se obećanja ne ispunjavaju“, kazao je Porošenko na sastanku ukrajinskog Saveta za nacionalnu bezbednost.

Porošenkov predlog naišao je i na negativne reakcije proruskih pobunjenika. Rukovodstvo „Narodne Republike Donjeck“ opisalo je poziv za mirovnjake kao narušavanje sporazuma iz Minska i zatražilo od ostalih strana potpisnica sporazuma – Moskve, Berlina i Pariza – da utiču na Kijev, piše Bi-Bi-Si.

Sukobi su u međuvremenu nastavljeni uprkos evropskim naporima da „vaskrsnu mrtvo primirje“, piše Gardijan, dan pošto su proruske snage primorale hiljade vladinih vojnika na povlačenje iz Debaljceva.

Veoma zategnuta situacija primorala je i lidere četiri zemlje – Nemačke, Francuske, Rusije i Ukrajine – da juče ujutru telefonom razgovaraju i saglase se da je neophodno izvršiti pritisak na poštovanju sporazuma postignutog 12. februara u Minsku. Jednoglasno su osudili kršenja sporazuma u proteklih nekoliko dana te ukazali da paket mera postignut u beloruskom glavnom gradu treba da bude primenjen „strogo i celovito“.

Gotovo 2.500 ukrajinskih vojnika povuklo se iz Debaljceva u sredu. Porošenko tvrdi da je povlačenje bilo organizovano, ali da je najmanje šest vojnika ubijeno dok je više od 100 ranjeno. Nešto ranije, ukrajinski vojni zvaničnik kazao je da su 22 ukrajinska vojnika stradala u Debaljcevu u protekla tri dana.

Poznavaoci prilika kažu da bi sada mogao da nastupi period zatišja, pre nego pritisak pobunjenika na osvajanje novih teritorija, piše Rojters. Dopisnici sa kažu da je gubitak Debaljceva značajna prepreka za Ukrajinu jer je ovaj grad na strateškoj poziciji između Donjecka i Luganska. Veruje se da se u gradu nalazi oko 5.000 stanovnika, dok je 25.000 evakuisano.

Vojnici koji su bili u prvim borbenim redovima pitaju se zašto je toliko dugo trebalo da se naredi povlačenje, ističući da je situacija već duže vreme beznadežna. „Ne radi se o Debaljcevu kao gradu. Radi se o Putinu koji pokazuje šta može da radi“, kaže Viktor Kovalenko, zamenik komandanta bataljona koji je bio zadužen za zaštitu železnice u Debaljcevu, za Vašington post. Kaže da je nekoliko ljudi iz njegovog konvoja ubijeno tokom povlačenja.

Merkelova za „mir sa Rusijom“

Berlin – Govoreći na skupu vladajuće nemačke partije CDU nemačka kancelarka Angela Merkel pozvala je na obnovu mira sa Rusijom. „Želela sam da sklopim mir u Evropi sa Rusijom, a ne protiv Rusije“. Kancelarka je dodala da Nemačka osuđuje narušavanje integriteta evropskih granica, misleći na prošlogodišnje rusko pripajanje Krima. Nemački ambasador u Rusiji Rudiger fon Fric kazao je nedavno za Ria Novosti da loši odnosi EU i Rusije vode dubokom gubitku poverenja između Moskve i Berlina. On je naglasio da je Nemačka „u potpunosti zainteresovana za prijateljske odnose sa Rusijom“.

Primirje važnije od Debaljceva

Uprkos frustraciji u Kijevu zbog pada Debaljceva, analitičari su uvereni da je opšti prekid vatre mnogo važniji od jednog grada. „Nemačka je mnogo svesnija nego mnogi u Kijevu da je Ukrajini u osnovi potrebniji prekid vatre ili zamrzavanje sukoba nego Moskvi, kaže u razgovoru za AP Gustav Gresal, iz Evropskog saveta za inostrane odnose u Berlinu. „Kijev treba pre ili kasnije da vidi kako da izađe iz rata“. On je dodao da je iz nemačke perspektive „nastavak rata verovatno veće zlo nego ovakav nefunkcionalan prekid rata“.