Inovacije formula razvoja

Takozvana nova Evropa, odnosno postkomunističke zemlje koje su u Evropsku uniju ušle 2004. godine, definitivno su okončale tranziciju, ocenila je u novom izveštaju Svetska banka (SB). Analitičari SB ocenili su da u tim, dosadašnjim zemljama u tranziciji, recept za razvoj više nije klasično restrukturisanje i prednost jeftinije radne snage već, kao i u znatno bogatijim razvijenim zemljama, investiranje u obrazovanje i inovacije.
Visoki privredni rast i uspešnu tranziciju postkomunističke države ne treba toliko da zahvale strukturnim promenama i prelivanju radne snage iz zastarelih grana u savremene, niti zatvaranju nerentabilnih preduzeća, koliko inovacijama unutar samih preduzeća. Od 1995. do 2005. čak 80 odsto privrednog rasta bilo je plod porasta produktivnosti rada, a u rastu produktivnosti ključnu ulogu, čak 70 odsto, odigrale su inovacije u preduzećima, navedeno je u studiji SB.
Upravo ulaganja u ljudski kapital, inovacije, fleksibilna orijentacija na nove proizvode i tržišta biće, prema ocenama SB, presudni za to da li će i za koje vreme zemlje u celom istočnoevropskom regionu koje su okončale tranziciju, kao što su Slovenija, Češka, ali i Poljska, uspeti da se približe standardu razvijenih zemalja. Realni dohodak u zemljama Istočne Evrope i bivšeg Sovjetskog Saveza je sa 5.900 američkih dolara po stanovniku iz 1998. godine porastao na 8.400 dolara, navela je SB.
Od 447 miliona ljudi, koliko živi u tom regionu, početkom veka u bedi, dakle sa 2,5 dolara na dan, živelo je 102 miliona, dok po procenama SB sada u bedi žive svega 53 miliona. Zahvaljujući tranziciji, za 48 miliona je smanjen broj ljudi koji su u neposrednoj opasnosti da padnu ispod granice siromaštva.
Domaći analitičari takođe preporučuju Češkoj i drugim novim članicama EU da preorijentišu deo izvoza sa razvijenih zapadnih tržišta na nova. „Motor svetskog rasta će, pored Kine i Indije, ove godine biti upravo Istočna Evropa. Sada 91 odsto češkog izvoza ide u razvijene privrede, kao što je zona evra ili SAD. Ali, Zapad sada usporava i treba pokušati da se više izvozi na Istok“, kazao je češkoj agenciji ČTK ekonomista Aleš Mihl.
Od čeških preduzeća nova tržišta najspremnije traže giganti, kao što je energetski poludržavni ČEZ ili najveći proizvođač automobila Škoda iz Mlade Boleslave. „Na njih bi trebalo da se nadovežu i srednje i male firme. Češka je lane u Rusiji plasirala svega 2,4 odsto izvoza, a u ostale zemlje bivšeg Sovjetskog Saveza samo 1,4 odsto“, upozorio je Mihl.