Film „Svi iz naše porodice“ rumunskog reditelja Radu Jude proglašen je za najbolje ostvarenje u takmičarskom programu na 18. Sarajevo film festivalu. Izbrušeni scenarij, jednostavna, zanimljiva i univerzalna priča, izvrsna glumačka ekipa i živa režija, izdvojili su ovaj film među devet ostvarenja prikazanih na SFF-u i pokazali da je rumunska kinematografija i dalje neprikosnovena u regionu.
Film, koji je urađen gotovo dokumentarno, sa akcentom na priči i junacima, prati Mariusa, tridesetogodišnjeg razvedenog muškarca u svakodnevnim stresnim situacijama.
„Ideja iza projekta je bila ne samo da se prikaže priča o razvodu, bolu i tuzi, kao i apsurdnosti takve situacije, već smo na prvom mestu bili zainteresovani za analizu filmskim sredstvima mehanizma očaja i nestanka komunikacije, tako da razvod bude samo pozadina za ovu studiju“, izjavio je reditelj povodom svog drugog dugometražnog filma, koji se tamnom stranom porodičnog života bavio i ranije, u svom kratkom filmu „Aleksandra“.
Radu je rođen 1977. godine u Bukureštu. Nekoliko puta je bezuspešno pokušavao da upiše nacionalnu filmsku školu, da bi na kraju diplomirao 2003. na privatnom univerzitetu. Istovremeno je radio i kao asistent režije na dugometražnim filmovima „Amen“ Koste Gavrasa, „Furia“ Radu Munteana i „Smrt gospodina Lazarusa“ Kristija Puiua. Režirao je, kako sam kaže, loše televizijske emisije i sapunice, a počeo je da se bavi i snimanjem reklama, od čega i danas živi. Njegov prvi kratki film „The Tube with a Hat“, koji se pojavio 2006, osvojio je brojne nagrade na međunarodnim festivalima, poput Sandensa, i u dosadašnjoj istoriji rumunske kinematografije to je najnagrađivaniji kratki film.
Iskustvo stečeno u advertajzingu iskoristio je za svoj prvi dugometražni film „Najsrećnija devojčica na svetu“, koji je osvojio CICAE nagradu na Berlinskom festivalu, nakon čega je prikazan na međunarodnim festivalima u Torontu, Kanu i Sarajevu, između ostalih. Priča o tinejdžerki koja je osvojila auto na nagradnoj igri zbog čega nastaju problemi i apsurdne situacije u njenoj porodici, definisala je Radua kao satiričnog autora.
Kako kaže, najviše ga inspiriše sopstveni život i priče njegovih prijatelja, pa tek onda filmovi. A kada je reč o velikim rediteljima, najviše se divi italijanskim neorealistima, zatim Bunjuelu, Kješlovskom, Erolu Morisu, kao i rumunskim autorima. Knjige koje su mu promenile viđenje života i filma su eseji Milana Kundere, delo Ernesta Sabata, i „Dekartova greška“ Antonija Damasija. Živi u Bukureštu i ima četvorogodišnjeg sina.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
