Interpretacija Kurana u skladu s modernom erom

Turska je preduzela smeli i odlučan pokušaj redefinisanja osnova islamskog šerijatskog zakona i istovremeno zvanične reinterpretacije Kurana u skladu s modernom erom.
Praksa reformisanja islamskog zakonika, pod sponzorstvom modernizovane i umerene islamske vlade premijera Redžepa Tajipa Erdogana, viđeno je kampanja rušenja ikona u cilju uspostavljanja forme islama 21. veka, sjedinjavanjem muslimanskih uverenja i tradicije sa evropskim i zapadnim filozofskim metodama i principima.
Rezultat bi, kažu upućeni u ambiciozni eksperiment, mogao da bude smanjenje muslimanske diskriminacije protiv žena, zabrana nekih brutalnih kažnjavanja koja proističu iz islamskog zakona, kao što je kamenovanje i amputacija udova i redefinisanje islama kao moderne, dinamične snage u velikoj zemlji, smeštenoj na raskršću između istoka i zapada, koja istovremeno naginje ka Bliskom istoku i teži pridruživanju Evropskoj uniji.
Tim reformističkih islamskih naučnika na Univerzitetu Ankara, koji deluju pod okriljem Dijaneta ili Direktorata za religijske poslove, vladinog tela koje nadgleda 8.000 džamija i imama u zemlji, saopštio je da su blizu „reinterpretaciji“ delova Hadita, kolekcije od nekoliko hiljada aforizama i komentara koji se pripisuju proroku Muhamedu i koji predstavljaju osnovu islamskog zakonika ili šerijatskog zakona.
Fadi Hakura, turski stručnjak pri Međunarodnom institutu za strateške studije, opisao je projekat kao pokušaj da se turski sunitski islam načini u „potpunosti kompatibilnim sa savremenim socijalnim i moralnim vrednostima“. „Oni ne vide ovaj pokušaj kao revoluciju, već kao povratak originalnom islamu, daleko od preteranog konzervativizma koji je osujetio sve reforme u poslednjih nekoliko vekova. Ovo je donekle srodno hrišćanskoj reformaciji, iako nije isto“.
Pod rukovodstvom Alija Bardokoglua, liberalnog islamskog naučnika i šefa religijskog direktorata, koga je postavio Erdogan, teolozi iz Ankare pristupili su pisanju novih pet tomova tumačenja Kurana, pažljivo raščlanjujući sveti tekst, smestivši ga u kontekst vremena i mesta i redefinišući njegovu poruku i podesnost za današnje muslimane. Oni su takođe odbacili neke hadite, poslovice i komentare pripisane proroku, a sakupljene nekoliko stotina godina posle njegove smrti.
Rimokatolički stručnjak za Tursku i islam Feliks Korner koji sarađuje s profesorima iz Ankare preneo im je neka znanja o istoriji zapadnih religija i filozofskih razmišljanja, kao i kako primeniti istorijske lekcije hrišćanskih reformskih pokreta na moderni islam. „Ovo je stvarno sinteza modernih evropskih kritičkih razmišljanja i muslimanske otomanske kuranske tradicije“, izjavio je Korner.
Erdogan insistira da je njegova partija AK, u zemlji koja je po ustavu sekularna, turski muslimanski ekvivalent evropskoj hrišćansko-demokratskoj partiji – tradicionalistička, konzervativna, zasnovana na religijskim vrednostima, ali i demokratska, tolerantna i liberalna. Posle nekoliko godina borbe vojnog, sekularističkog turskog establišmenta, Erdogan je upravo uspeo da ukine zabranu nošenja islamskih marama za studentkinje. Mnogi njegovi oponenti uvređeni su udaljavanjem turske od sekularizma ka opasnom obliku islamizma.
Neki izvori kažu da je projekat islamskih reformi toliko ambiciozan i fundamentalan da će biti potrebno nekoliko godina da se završi, ali da se na neki način on već primenjuje – abolicija smrtne kazne, kampanja protiv ubistva iz časti, obuka i imenovanje nekoliko stotina žena imama.