INTERVJU Đokica Jovanović: Na budućem Fakultetu srpskih studija u Nišu je zastava koja nosi parolu nacionalizma

„Ovakav postupak obesmišljava autonomiju univerziteta, a ’studije‘ će imati dve funkcije. Jedna je proliferacija nacionalizma, kao antiintelektualne, antihumanističku i antikritičke političko- ideološke snage. A nacionalizam, kao oktroisana ’akademska činjenica‘, vraća nas u turobno doba s kraja prošlog veka u kojem gasnu nade i šanse za otvoreno i slobodno naučno delanje. I to iskustvo itekako pamtimo. Sa druge strane, ’studije‘ će biti podrška samovolji vlasti koja je Srbiju dovela do samogašenja, sve zarad partijskog egoizma i egocentrizma“, ocenjuje Jovanović, povodom inicijative Vlade Srbije.

Vlada je, inače, „osmislila“ da se Fakultet srpskih studija, sa sedištem na niškom Filozofskom fakultetu, formira izdvajanjem tri departmana tog fakulteta- za istoriju, za srbistiku i za ruski jezik i književnost.

U njenoj inicijativi se ocenjuje da će Fakultet biti „identitetska institucija od državnog i nacionalnog značaja“, koja će doprineti „očuvanju srpskog kulturnog i identitetskog prostora, posebno u vreme intenzivnih procesa globalizacije i demografskih izazova“.

„Osnivanje Fakulteta srpskih studija predstavlja odgovor na duboku i kompleksnu potrebu srpskog društva za institucionalnim jačanjem obrazovanja, kulture i identiteta. U suštini, reč je o jednom od najznačajnijih poteza države u oblasti visokog obrazovanja poslednjih godina- projektu koji spaja akademski, kulturni i nacionalni interes, i koji treba da postane temelj savremene strategije Srbije u oblasti humanistike i identitetskih nauka“, navodi se u dokumentu Vlade.

Prema oceni Vlade, jugoistočna Srbija ima izuzetan geopolitički značaj i „neophodno je da na tom prostoru postoji državno podržana naučna ustanova koja će proučavati i afirmisati srpsku istoriju, kulturu i jezik“.

„U ovakvom postupku formiranja Fakulteta srpskih studija od strane Vlade vidim pokušaj nagrizanja državnog univerziteta, koji nije ni ’podoban‘, a ni poslušan spram državne vlasti. Drugim rečima- autonomija je moguća, ali kao fasada, iza koje stoji neautonomni visokoškolski poredak. Poput obrnutog totalitarizma, sve izraženijeg trenda u savremenom svetu“, kaže Jovanović.

On još kaže da je nacionalizam „oprobano sredstvo u rukama svake autokratije – od desnih do levih autokratija“, te da kao političko- ideološki trend „nužno vodi ka samoizolaciji i negaciji savremenosti- to jest ka okoštavanju autoritarnih struktura“.

„Te i takve strukture ovakvim pokušajem žele da pokažu da autokratska politika ima uporište, obrazloženje i opravdanje u ’nauci‘. Mnogo je takvih slučajeva u svetu. I ni u jednom slučaju, nacionalizam kao utilitarno partijski projekat nije dao nikakav naučni doprinos, ali je dao veliki doprinos u obesmišljavanju nauke, koju, zbog njene prirode, ne može da kontroliše nikakva partijska mašinerija“, kaže.

Ne sme se smetnuti s uma, dodaje, da današnji nacionalizam u poznom stadijumu uništava sopstvenu naciju, koja postaje poslednji resurs koji on nastoji da eksploatiše. Vreme romantičarskog emancipatorskog nacionalizma u Evropi prohujalo je davno, pre oko sto godina, navodi on.

Jovanović naglašava da su jugoistočnoj Srbiji, koju „pominje“ Vlada, potrebne visokoškolske ustanove koje će istraživati aktuelnu stvarnost u okrilju pete- neki autori kažu i pete i po- industrijske revolucije koja oblikuje savremeni svet i pokreće dubinske promene. Nišu su, recimo, neohodne studije politikologije, koje beleže ogroman napredak u svetu, i kod nas bi doprinele da „monopol na politiku kao javnu stvar ne uzurpiraju neuki, nekompetentni, ali agresivni amateri“, a koje ovaj grad nema.

Prema njegovoj oceni, formiranje fakulteta „ne može biti posao lokalne politike“– zbog njene nekompetencije i pokušaja stvaranja svojevrsne političke škole. To je staro pravilo, koje je na snazi od kako su formirani prvi univerziteti pre mnogo vekova, kaže.

„Bilo bi primereno da lokalna vlast, ukoliko ima ovakvu ideju, predloži univerzitetu da osnuje novi fakultet. Potom je nužno učiniti čitav niz neophodnih postupaka za utvrđivanje neophodnosti osnivanja novog fakulteta- elaborata, naučno- istraživačkih potreba, ocena originalnosti i specifičnosti, pa sve do pripreme i opremanje funkcionalne zgrade“, kaže on.

Naš sagovornik dodaje da, koliko je uspeo da vidi, na ovakvu inicijativu Vlade nije bilo akademske reakcije univerziteta, a ni Filozofskog fakulteta, izuzimajući nekoliko izolovanih ocena.

„Ne znamo, za sada, stav Nastavno- naučnog veća i departmana fakulteta, studentskih asocijacija ili naučne javnosti Niša i Srbije“, precizira.

Prema njegovim rečima, ovakva inicijativa zahteva racionalni odgovor profesora, docenata, asistenata i studenata „u odbrani nauke i naučno- istraživačke delatnosti“, a očekivan je i odgovor niške inteligencije i građanstva uopšte.

„Ukoliko izostane takva reakcija, biće to još jedan uspeli pokušaj stiska neslobode, koja će se širiti univerzitetskim i fakultetskima aulama i slušaonicama kroz Srbiju. A od autonomije univerziteta će ostati samo izbledelo slovo u nekim zaturenim propisima i proklamacijama“, zaključuje on.

Srbija već ima visokocenjene naučne radnike koji se bave srpskom istorijom i kulturom

„Što se tiče izučavanja kulture, istorije i savremenosti u Srbiji, nema deficita u obrazovnim, naučnim i naučno- istraživačkim projektima. U Srbiji ima visokocenjenih naučnih radnika koji se bave ovom naučnom disciplinom već dugi niz decenija. To znam jer sam na univerzitetu više godina držao nastavu iz predmeta Istorija kulture Srba“, kaže Đokica Jovanović.

Još vesti iz ovog grada

Nišlije danas daju matične ćelije za troje obolelih sugrađana

Studenti u Nišu obeležili godišnjicu protesta i najavili nove akcije za ispunjenje svojih zahteva

„Parking servis u Nišu nema boju za saobraćajnice, ali zato punom parom radi na stranačkim banerima“: Preduzeće negira zloupotrebe, POSK proverava krivičnu prijavu

Slobodni univerzitet u Nišu pozvao Savet Medicinskog fakulteta u Novom Sadu da obustavi izbor dekana zbog sumnje u regularnost