Predsednik Francuske Emanuel Makron rekao je danas da su birači Evropske unije suočeni sa jasnim izborom na predstojećim izborima za Evropski parlament između gradnje zajedničke evropske budućnosti i vraćanja nacionalizmu.
Povodom zločina počinjenog od strane (etno)nacionaliste Taranta na Novom Zelandu, Ivica Dačić je izjavio da se radi o zloupotrebi Srba i njihovih žrtava, podsetivši na zločine koje su mudžahedini počinili protiv Srba tokom rata u Bosni i Hercegovini, te prebacio Zapadu što se tada nije zabrinuo zbog islamskog fundamentalizma.
Mađarska vlada saopštila je danas da odbija apel francuskog predsednika Emanuela Makrona glasačima da odbace nacionalizam na predstojećim izborima za Evropski parlament zakazanim krajem maja.
Čim smo se pridružili protestima u Beogradu, proteklog vikenda, našli smo se na meti redara tih demonstracija, koji su nas najprije gurali, zatim su nam pokušavali prepriječiti put kako se ne bismo pridružili povorci…
Ime Kristijana Ekera čitaoci Danasa dobro znaju. Njegove tekstove na našim stranama rado objavljujemo, a u prijatnom ambijentu restorana Pomodoro razgovaramo o njegovoj novoj knjizi putopisa, eseja, geopolitičkih reportaža i priča o nepoznatim ili nedovoljno poznatim krajevima Rusije i Centralne Azije „Peščana granica“, koju je objavio Arhipelag. Pričali smo i o odnosima Srbije i Rusije.
Crnogorski premijer Duško Marković izjavio je da Crna Gora nije država nacija nego država građana i da su takvoj državi opasni i neprihvatljivi svi nacionalizmi. „
Prostor u kojem je smeštena nevladina organizacija Žene u crnom je topao dom za sve one koji na retko dosledan i neprikosnoven način vode društveno angažovanu borbu za istinu, pravdu i pomirenje u ovdašnjoj post-ratnoj i, nažalost, gotovo potpuno neosvešćenoj zajednici.
Hrvatska predsednica Kolinda Grabar-Kitarović rekla je da nacioanalizam privlači sve više pristalica u Evropi zato što se „društva brane od spoljne opasnosti“ i rekla da je „decenijama Hrvatima bilo zabranjeno da imenuju svoje poreklo“.
Reafirmacija ustaštva u Hrvatskoj nikad nije bila nostalgično-sentimentalnog tipa, već je to, zapravo, bio ozbiljan državni projekat.
Sa stanovišta najelementarnije ljudskosti i pristojnosti u posmatranju društvenih prilika i odnošenja prema njima, miting Srpske radikalne stranke i njihovog lidera Vojislava Šešelja, osuđenog ratnog zločinca, već se dogodio, bez obzira na to da li će se u nedelju radikali zaista i okupiti u Hrtkovcima.
Postavljanje Crkve Sv. Trojice na vrh Rumije i transformacija kulta Sv. Vladimira u okviru barske opštine predstavljaju sastavni dio kompleksnog suparništva među pojedinačnim crkvenim organizacijama .
Deklaracija o zajedničkom jeziku je proizvod promišljanja lingvista, ali i književnika, novinara i drugih intelektualaca iz svih bivših jugoslovenskih republika koji se suprotstavljaju zvaničnim, nacionalističkim, jezičkim politikama, a sam projekat je inicirala knjiga „Jezik i nacionalizmi“ lingvistkinje Snježane Kordić.
Situacija na Zapadnom Balkanu je ponovo veoma kolebljiva: kolaps hrvatske vlade, nasilje u parlamentu Bivše Jugoslovenske Republike Makedonije, Ramina retorika o „velikoj Albaniji“.