Hrvatska predsednica Kolinda Grabar-Kitarović rekla je da nacioanalizam privlači sve više pristalica u Evropi zato što se „društva brane od spoljne opasnosti“ i rekla da je „decenijama Hrvatima bilo zabranjeno da imenuju svoje poreklo“.
Reafirmacija ustaštva u Hrvatskoj nikad nije bila nostalgično-sentimentalnog tipa, već je to, zapravo, bio ozbiljan državni projekat.
Sa stanovišta najelementarnije ljudskosti i pristojnosti u posmatranju društvenih prilika i odnošenja prema njima, miting Srpske radikalne stranke i njihovog lidera Vojislava Šešelja, osuđenog ratnog zločinca, već se dogodio, bez obzira na to da li će se u nedelju radikali zaista i okupiti u Hrtkovcima.
Postavljanje Crkve Sv. Trojice na vrh Rumije i transformacija kulta Sv. Vladimira u okviru barske opštine predstavljaju sastavni dio kompleksnog suparništva među pojedinačnim crkvenim organizacijama .
Deklaracija o zajedničkom jeziku je proizvod promišljanja lingvista, ali i književnika, novinara i drugih intelektualaca iz svih bivših jugoslovenskih republika koji se suprotstavljaju zvaničnim, nacionalističkim, jezičkim politikama, a sam projekat je inicirala knjiga „Jezik i nacionalizmi“ lingvistkinje Snježane Kordić.
Situacija na Zapadnom Balkanu je ponovo veoma kolebljiva: kolaps hrvatske vlade, nasilje u parlamentu Bivše Jugoslovenske Republike Makedonije, Ramina retorika o „velikoj Albaniji“.