INTERVJU Profesor Medicinskog fakulteta Dragan Delić o listama čekanja: Neophodne su sistemske promene

Sa više od četiri decenije iskustva u nastavi, naučnom radu i kliničkoj praksi, kroz mnogobrojne domaće i međunarodne projekte ukazivao je na neophodnost reforme zdravstvenog sistema, o čemu govori za Danas.

Koji su glavni razlozi za formiranje dugih lista čekanja u zdravstvu Srbije?

– Tri su ključna problema. Prvo, nedovoljno finansiranje sistema – Srbija izdvaja čak sedam puta manje novca za zdravstvo po glavi stanovnika u odnosu na evropski prosek, a još manje u poređenju sa zemljama poput Norveške. Drugo, imamo povećan priliv bolesnika, posebno starijih sa hroničnim bolestima. I treće, nedostatak kompetentnih zdravstvenih radnika. Mnogi lekari odlaze u privatni sektor, inostranstvo ili farmaceutsku industriju, tražeći bolje uslove i veće zadovoljstvo u radu.

Imaju li naše bolnice dovoljan broj specijalista za ortopediju i operacije kolena?

– Nažalost, nemamo. Od 2011. godine, broj specijalista se smanjio za oko 1.800. Specijalizacije su loše organizovane, često bez adekvatnog mentorskog rada, pa se dešava da ortopedi nisu spremni da samostalno obavljaju operacije kolena. Takođe, nije realno da ove operacije budu rezervisane samo za specijaliste iz većih centara poput Beograda, Niša ili Novog Sada.

Koliko na povećanje lista čekanja utiče činjenica da je populacija Srbije sve starija?

– Ima to značajan uticaj. Za poslednjih deset godina broj stanovnika starijih od 65 godina porastao je za pet procenata. Starija populacija znači više hroničnih bolesti i veću potrebu za medicinskom intervencijom.

Zašto se o dugim listama čekanja u poslednje vreme više govori u političkim krugovima nego u stručnoj javnosti?

– To je, nažalost, posledica „zavere ćutanja“ među lekarima, pa čak i profesorima medicinskih fakulteta. Sistem ne nagrađuje odgovornost, kreativnost i rezultate, a nedostaju i efikasne kontrole da se preduprede etički propusti.

Da li su pacijenti opravdano nezadovoljni zbog dugog čekanja?

– Pacijenti su uvek u pravu, čak i kada nisu. Oni su u podređenom položaju i zaslužuju svaku pomoć. Rad sa pacijentima je veoma zahtevan i stresan, jer očekivanja često nisu realna. Sa druge strane, pacijenti moraju preuzeti deo odgovornosti za svoje zdravlje.

Koja su moguća rešenja za smanjenje dugih lista čekanja na operaciju kolena?

– Potrebne su sistemske promene: povećanje budžeta za zdravstvo, više operacionih sala i moderne opreme, bolja organizacija rada i zapošljavanje većeg broja ortopeda i hirurga. Takođe, važno je uključivanje vojnog zdravstva i privatnih klinika kroz ugovore sa Republičkim fondom za zdravstveno osiguranje, kako bi se stvorio jedinstven i efikasan zdravstveni sistem.

Preventiva je zapostavljena

Kako ocenjujete stanje preventivnih pregleda u Srbiji?

– Preventiva je, nažalost, zapostavljena. Čak 85 odsto smrtnih slučajeva u Srbiji vezano je za hronične, preventabilne bolesti. Preventivni pregledi se često ne sprovode sistematski i kontrolisano, već su uglavnom dostupni po principu „uzmi koliko hoćeš“. Prevencija treba da se vrati u nadležnost primarne zdravstvene zaštite i zakonske okvire, a ne da je sprovode tercijarne ustanove.