U prodavnicama robe široke potrošnje u Vranju kilogram piletine košta od 140 do 170 dinara, dok se bataci mogu kupiti po ceni od 198 do 240 dinara. Ova vrsta mesa najskuplja je kada su u pitanju provereni domaći proizvođači. Proizvodi sa nižom cenom imaju u najmanju ruku sumnjive, ili se prodaju bez dekleracije što još uvek promiče nadležnim inspekcijskim službama.
Zvanični podaci govore da je u prvih šest meseci ove godine na području sedam opština Pčinjskog okruga zaplenjeno više od osam tona švercovanog pilećeg mesa. Roba je plenjena i uništavana, jer njeni distributeri nisu imali zakonski predviđenu prateću dokumentaciju koja podrazumeva poreklo proizvoda, godinu proizvodnje, rok trajanja. Radi se o mesu koje nije prošlo veterinarsku i sanitarnu kontrolu, čime postaje rizično za ljudsku upotrebu, kažu u veterinarskoj inspekciji za jug Srbije.
Direktor Veterinarske stanice u Bujanovcu dr Miodrag Milković konkretno navodi da pileće meso koje stiže u Bujanovac dolazi sa Kosova gde se iz Prištine dovozi u Gnjilane, najbliži grad uz administrativnu liniju sa KiM.
– Meso u južnu pokrajnu stiže iz Brazila i SAD. Ono opstaje u kakvom-takvom stanju za upotrebu jer je duboko zamrznuto, a radi se o mesu starom i po 15 godina koje je namenjeno rezervama. Kako se rezerve stalno prazne i pune, meso postaje unosan multinacionalni biznis – navodi dr Milković. Po njegovim rečima na dugom putu do krajnjih potrošača na Kosovu i u Srbiji, piletina se više puta odmrzava i zamrzava čime dodatno postaje hemijski i bakteriološki rizična za upotrebu. On navodi da su moguće stomačne tegobe, ali i „drastični ekvivalenti naročito kod dece gde se može javiti prevremena maljavost i raniji pubertet“.
U policijskim izvorima na jugu Srbije ne raspolažu konkretnim podacima o švercu pilećeg mesa, ali barataju cifrom da za samo sedam dana preko više kontrolnih punktova na administrativnoj liniji sa KiM, Končulj i Dobrosin uđe između pet i deset tona sumnjive piletine, koja često ima dokumentaciju koja ne odgovara stvarnom poreklu mesa. „Zato nam je neophodna posebna oprema za kontrolu uzoraka mesa što mi u ovom trenutku nemamo“, navode policijski izvori Danasa sa juga Srbije.
Manje količine piletine stižu i iz Kumanova u Makedoniji, ali se taj put šverca izbegava zbog rigorozne kontrole makedonsko-srpske carine na graničnom prelazu Preševo. – Narodu je najbitnije u ovo vreme da je meso jeftino, što je opasan rizik za izazivanje mogućih hormonalnih problema – navodi dr Milković, upozoravajući da je neophodna potpuno jasna strategija državnih policijskih i inspekcijskih organa kako bi se šverc sveo na što manju meru. Zarada u švercerskom biznisu pilećeg mesa meri se stotinama hiljada evra, a manji trgovački dileri zarađuju na jugu Srbije mesečno i po 1.500 evra, u zavisnosti od količine koja se distribuira i naplate od lokalnih bakalina.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
