Ja sam čovek prošlog veka

Da nije Partizana i košarke, životne prioritete bi sigurno promenio, a samim tim i ljude i pojave sa kojima se susreće i čiji je (ne)rad prinuđen da komentariše u nadi da će to neko „od gore“ videti, čuti, razumeti, kako život i rad u Partizanu uskoro ne bi postali Sizifov posao. U jeku obaveza, pripremajući se za krucijalne izazove u nastavku ABA lige kako bi se Partizanom izborio plasman u plej-of od životne važnosti za opstanak kluba, Duško Vujošević je pronašao vremena da u toku novogodišnjih praznika čitaocima Danasa pokaže ne samo sportsku već i umetničku crtu karaktera.

Za početak, praznici su u toku, šta biste poželeli čitaocima Danasa, navijačima Partizana i građanima Srbije u 2015. godini?

– Želim dobro zdravlje svima, posebno lepe želje za navijače Partizana sa nadom da će klub uspeti da se održi, uz njihovu pomoć naravno, na jedan dostojanstven način.

Šta ste poželeli sebi, a šta Vašim igračima u 2015. i da li u ispunjenju tih želja država, odnosno garnitura političara na vlasti, može pomoći promenom kursa i boljim odnosom prema Partizanu?

– Vlast koliko je mogla ona je odmogla i nema realnih mogućnosti da se bilo šta poželi u vezi sa tim. Šta je rečeno, rečeno je, nema šta da se doda i poželi.

Kada smo kod praznika, ko Vam je od trenutnih i bivših igrača čestitao Novu godinu i da li se neko istakao po originalnosti poruke i načinu na koji je to uradio?

– Kako sam ja čovek prošlog veka, još uvek ne funkcionišem sa novom tehnologijom. Nekada sam i primao i slao čestitke, to su bile bukvalno čestitke, a ne poruke. Ima i onih koji se sete da čestitaju Novu godinu, mada ja nikome ko to ne uradi i ne zameram, jer Novoj godini ne pridajem neku veliku važnost, samim tim ni čestitkama ni propuštenim čestitkama.

Predrag Danilović je nedavno izjavio da se sa Vama slaže u većini stvari i da ste gotovo uvek u pravu, ali da biste u načinu izlaganja i komentarisanja mogli da iskorigujete pristup. Koliko je to moguće s obzirom na to da se u javnosti stekao utisak da je to već sada Vaš prepoznatljiv stil „bez dlake na jeziku“?

– Partizan je u veoma, veoma teškoj situaciji. S obzirom da spadamo u oblast koja se ne bavi profitabilnom delatnošću, a za kojom društvo i država imaju drugu vrstu potrebe, tako teška ekonomska situacija prosto je proizvedena svesno od strane jednog broja ljudi, koji bi morali da vode računa ispred države o stvarima i poslovima koji su za državu važni, a nisu profitabilni. Mislim da javnost to mora da sazna. Tako plansko propadanje KK Partizan ne sme da protekne nemo. Voleo bih da i ponekad neko drugi bude u ulozi glasnogovornika te situacije.

Takođe, tu dolazi do zamene teza, jer ispada da je KK Partizan u teškoj finansijskoj situaciji zbog toga što ja o tome pričam, a ja sam počeo da pričam o veoma teškoj finansijskoj situaciji tek onda kada je ona postala dramatično teška.

Vi ste u poslednjoj deceniji sigurno najznačajniji i najuspešniji trener u Sportskom društvu Partizan. Kako se nosite sa odgovornošću reči i dela, s obzirom na to da navijači gotovo upijaju sve što kažete ili uradite?

– Naravno da ima odgovornosti koja je uključena u sve moje nastupe. Jer stav koji imam je izrazito polarizovan, situaciju u košarkaškom klubu osećam i doživljavam posebno. Ekstremno, na svoj način. Imam svoju unutrašnju logiku i to nekome može da izgleda nelogično, ali meni je važno što je baš tako. I vrlo sam svestan te situacije, to je moj izbor.

Gotovo svi igrači Partizana po odlasku iz kluba o Vama imaju samo reči hvale. Postoji li možda neki košarkaš koji Vas je, ipak, neprijatno iznenadio nakon odlaska?

– Razni ljudi reaguju na različite načine. U svakom slučaju, čovek ne sme da očekuje zahvalnost, pa neće ni biti razočaran kada ona ne stigne. Jer je uvek i svuda, pa i u dolini gladi, a možda najpre u dolini gladi, lakše naći hleb nego zahvalnost za hleb.

S obzirom na to da smo na polovini sezone, da li to znači da Partizan polako odustaje od namere da dovede kvalitetnog inostranog plejmejkera ili postoje naznake da će se tako nešto uskoro dogoditi?

– Ni jedno ni drugo. Ne odustaje, niti postoje naznake danas da će to uskoro da se desi. Prvo ne postoje finansijski preduslovi, a čini se ni ovog momenta na tržištu ni igrač koji bi bio adekvatno pojačanje.

Sigurno pratite nastupe Crvene zvezde ove sezone. Kako biste ocenili kvalitet igre crveno-belih i posebno Bobana Marjanovića, koga ste po preuzimanju CSKA doveli u Moskvu?

– Poštujem i cenim ono što je Crvena zvezda uradila ove godine. Bobana sam doveo u CSKA, računajući da on jednom može da bude onakav kakav je danas i da će klub imati strpljenja da sačeka to vreme i za njega i za mene. Nije se tako desilo. On je sada sazreo, centrima treba duže da sazre, to treba da bude primer i kada su u pitanju neki drugi igrači, kao Milutinov na primer. Svi žele korist odmah, ali to nije moguće. Marjanović je sada došao do svog daha i više nije neko anoniman, već respektabilan igrač koji rešava utakmice.

Koji su dometi Partizana na kraju sezone i kakav je Vaš stav o istupanju iz ABA lige i formiranju samostalne domaće lige?

– Pokušaćemo da u okviru svih ovih problema sa povredama i finansijskim u kojima se nalazi tim, postignemo najbolji mogući rezultat.

Što se tiče mog stava, kada je u pitanju istupanje klubova iz ABA lige, ne smatram pitanje dobronamernim. Jer ukoliko bih javno rekao da sam za to, pravim od tima taoca moje izjave, a ukoliko bih javno rekao da sam protiv toga, predstavljam se kao neko ko je jako snalažljiv. Što mi takođe nije želja. Ta dilema je ovog momenta teoretska. Nije došlo do mogućnosti da se istupi iz ABA lige, pa samim tim ni moje mišljenje, pa čak ni mišljenje kluba oko toga nije bitno.

Zaštićeno od nedostojnih očiju

U toku je izložba čuvenog slikara Jovana Bjelića u galeriji SANU, nedavno je otvoren legat u kući Petra Lubarde, čiji rad veoma cenite. Hoćete li stići da obiđete pomenutu izložbu i kuću jednog od naših najboljih slikara?

– Naravno, radi se o dvojici slikara koji spadaju u nekoliko najboljih sa ovih prostora. Svima predlažem da posete te izložbe. Samo treba znati da je sve zaštićeno od nedostojnih očiju – poručio je trener Partizana koji može da se pohvali izvanrednom kolekcijom slika.

Druženje sa slikarem Stanićem i rediteljem Mijačem

– Volim da budem u društvu snažnih ličnosti, i ljudi koji su pametniji od mene. Pošto smatram da nije umetnost sve ono čemu je dato da bude umetnost, već svaka delatnost može da bude umetnost ukoliko je podignuta na metafizički nivo. Pa tako i sport. Ta moja bočna znanja, upotpunjuju mene kao čoveka, ali s druge strane posredno pomažu i da bolje radim svoj posao košarkaškog trenera. Verovatno sam dobio dosta druženjem i sa Dejanom Mijačem, naravno i Vojom Stanićem. To je stariji čovek, mudriji, razumniji ima veće odstojanje prema životu, ima prefinjena osećanja, veliki je umetnik. Lepo je imati takvog čoveka uz sebe, družiti se, to je posebna povlastica i velika privilegija. Ne može čovek da ima neposredne koristi od toga, to nije stvar neposredne koristi. Već je to jednostavno neko ko je tvoj duhovni savetnik, možeš mu neke stvari kazati i tražiti neku vrstu saveta u trenutnoj životnoj situaciji, a može i mnogo značiti za tvoj životni stav – dočarao je Vujošević koliko je počastvovan time što za prijatelje ima velikane pozorišne i slikarske umetnosti.