Deo ovdašnje javnosti koji smatra da Vuk Jeremić Srbiju tera u društvo – da se poslužimo rečnikom Vašingtona – neuspelih država ili, još gore, otpadničkih, nesumnjivo bi bio vrlo zadovoljan kada bi „predmet“ njihovog zgražavanja doživeo sudbinu Manučera Motakija, donedavnog ministra spoljnih poslova Irana. Motaki je, naime, usred posete Senegalu prošlog ponedeljka dobio kratko pismo predsednika Mahmuda Ahmadinežada u kojem ga je ovaj obavestio da je smenjen. Ahmadinežad je Motakiju napisao i da će ga Bog nagraditi za dobra koja je učinio tokom pet godina na položaju ministra.
I dok će vam iranske diplomate reći da je smena ministra spoljnih poslova sasvim normalna, nimalo sumnjiva stvar, te da „neće valjda ministar da smeni predsednika“, Motaki je bio prilično ogorčen zbog odluke Ahmadinežada. Rekao je da je smena uvredljiva, neislamska, nediplomatska, suprotna pravilima, nenajavljena. Odbio je da dođe na oproštajnu ceremoniju posle nekoliko dana. Svečanost je, ipak, održana. Nema veze što „slavljenik“ nije došao.
Mnogi, dakle, koji u Jeremiću vide smetnju „putu Srbije ka EU“, obradovali su se medijskim najavama prema kojima se predsednik Tadić odlučio da ga smeni zbog famozne odluke da Srbija bojkotuje Nobela. Kad već nije zbog hitro upućene srpske rezolucije o odluci Međunarodnog suda pravde. Kad već nije zbog odluke da Srbija u UN ne podrži Rezoluciju o kršenju ljudskih prava u Iranu. Tadić je odbrusio da smene nema, ali narečenom delu javnosti uputio je utešnu „nagradu“ kada je odbio da podrži Jeremića za potpredsednika DS.
Diplomate država koje su Iranu uvele sankcije pribojavaju se da bi novi iranski ministar mogao da se ponaša ofanzivnije, mada ne očekuju promenu spoljne politike Teherana. Motaki je, prema spekulacijama zapadnih medija, zgrešio što se mrtav ‘ladan nezvanično sastajao sa nekim strancima.
Diplomate država koje su uticale na Srbiju da promeni stav o odluci Međunarodnog suda pravde nemaju razloga da se pribojavaju ofanzive Beograda još od te promene. Da je Tadić postupio kao Ahmadinežad – a „zli“ jezici vele da se za to spremao – diplomate bi možda bile iznenađene, ali ne i uzbuđene jer promene suštinski konstruktivne spoljne politike ne bi bilo.
Sudbina se, ipak, postarala da, uslovno rečeno, spoljne politike Srbije i Irana zaliče. Novi Ahmadinežadov šef diplomatije ima više šlifa za svetske poslove od Motakija: strani jezici mu idu bolje, ima bogato iskustvo rada u međunarodnim organizacijama i diplomatske manire. Uz sve to, Ali Akbar Salehi je i doktorirao nuklearnu fiziku na Masačusetskom tehnološkom institutu.
Naravno, zli jezici mogli bi s pravom da istaknu argument da su iranskoj diplomatiji fizičari, pogotovo nuklearni, potrebniji nego srpskoj.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
