Foto: EPA-EFE/MAGNUS KRISTENSEN Otkako je pre skoro godinu dana drugi put postao predsednik SAD, Donald Tramp je vrlo brzo izrazio svoje pretenzije da Danskoj preotme Grenland. Iako mnogi evropski i svetski lideri, pogotovo u Danskoj, nisu tada ozbiljno shvatili Trampa, sada – nakon što je srušio režim u Venecueli i ponovo rekao da će Grenland milom ili silom biti američki – vrlo zabrinuto čekaju sledeći potez predsednika SAD.
„Nešto ćemo preduzeti u vezi sa Grenlandom, sviđalo se to njima ili ne, jer ako mi to ne učinimo, Rusija ili Kina će preuzeti Grenland, a mi ne želimo Rusiju ili Kinu za susede“, rekao je nedavno Tramp.
Dodao je da bi radije postigao dogovor, ali je ipak ostavio otvorenu pretnju.
„Voleo bih da to rešimo dogovorom, znate, na lakši način. Ali ako to ne uradimo na lakši način, uradićemo to na teži način“, naglasio je Tramp.
Situacija sa Grenlandom stavlja EU i NATO u veoma težak položaj. Grenland, uglavnom samoupravni deo Danske, nije član bloka, ali Danska jeste, podseća Gardijan, dok je arktičko ostrvo pokriveno garancijama odbrambenog saveza kroz članstvo Danske.
Evropski lideri snažno bran suverenitet, teritorijalni integritet i pravo Grenlanda i Danske da odlučuju o pitanjima koja ih se tiču, ali još uvek ne postoji jasna strategija o tome kako odvratiti Trampa ili reagovati ako napravi nekin potez.
Ovo bi mogle da budu neke od opcija.
Diplomatija i arktička bezbednost
Evropske vlade, predvođene ambasadorom Danske u SAD, Jesperom Melerom Sorensenom, i izaslanikom Grenlanda, Jakobom Isbosetsenom, počele su da lobiraju kod američkih zakonodavaca mada us slaboj nadi da će moći da odvrate predsednika SAD od njegovih teritorijalnih ambicija prema ostrvu.
Diplomatski angažmani će imati za cilj i da se reše bezbednosne zabrinutosti SAD – prvo naglašavanjem da postojeći američko-danski sporazum o odbrani iz 1951. godine, ažuriran 2004. godine, već dozvoljava masovno širenje američkog vojnog prisustva na ostrvu, uključujući nove baze.
U poruci usmerenoj direktno na republikance van Trampovog Maga kruga, oni će takođe naglasiti da, kako je rekla danska premijerka Mete Frederiksen, američki napad na Grenland, u stvari jedna članica koja se okreće protiv druge, značio bi „kraj NATO-a“.
Konkretnije, ambasadori NATO-a su se prošle nedelje u Briselu složili da transatlantski savez treba da pokrene korake ka povećanju vojnih izdataka na Arktiku, raspoređivanjem više opreme i održavanjem većeg broja vežbi kako bi se ublažile bezbednosne zabrinutosti SAD.
Iako su Trampove tvrdnje da je Grenland „svuda pun kineskih i ruskih brodova“ očigledno preuveličane, diplomate veruju da bi neka vrsta usklađenog zapadnog poteza za jačanje spoljne bezbednosti Grenlanda mogla biti najmanje bolan izlaz iz krize. Z
Zvaničnici EU su rekli da bi se ovo moglo modelirati po uzoru na Baltičku stražu, NATO operaciju pokrenutu prošle godine radi obezbeđivanja infrastrukture u Baltičkom moru, i Istočnu stražu, koja je proširila koncept kako bi se šire zaštitio istočni bok Evrope od dronova i drugih pretnji.
Ekonomske sankcije
U teoriji, EU – tržište od 450 miliona ljudi – ima značajan ekonomski uticaj na SAD i mogla bi da preti odmazdnim merama, od zatvaranja američkih vojnih baza u Evropi do zabrane kupovine američkih državnih obveznica od strane Evrope.
Najšire popularizovana sankcija je instrument EU protiv prinude ili „trgovinska bazuka“, koja daje Evropskoj komisiji ovlašćenje da zabrani američkoj robi i uslugama ulazak na tržište EU, primeni carine, oduzme im prava intelektualne svojine i blokira njihove investicije.
Ali to bi zahtevalo da nacionalne vlade bloka pristanu da ga koriste, što – nevoljne da nanesu ekonomsku štetu bloku i željne da zadrže SAD u vezi sa Ukrajinom – izgleda malo verovatno da će učiniti čak i kada su se suočile sa Trampovim pretnjama trgovinskim tarifama.
Štaviše, da bi svaka pretnja ekonomskim sankcijama bila efikasna, Tramp bi morao da veruje da je stvarna – što, barem do sada, previše očigledno nije.
Investiranje u Grenland
Grenlandska ekonomija se u velikoj meri oslanja na godišnje subvencije iz Danske, koje su prošle godine iznosile oko 530 miliona evra, što pokriva otprilike polovinu budžeta javne potrošnje ove ogromne teritorije i predstavlja oko 20 odsto njenog BDP-a.
Trampova obećanja da će „investirati milijarde“ mogla bi da nadoknadi EU u nastojanju da ostrvo – koje će, u nekom trenutku u ne tako dalekoj budućnosti, verovatno glasati za nezavisnost od Danske – drži van ekonomskih kandži SAD.
Prema nacrtu predloga Komisije iz septembra, od 2028. godine EU bi mogla da udvostruči svoje obaveze prema Grenlandu kako bi se izjednačila sa godišnjom danskim grantom, dok bi ostrvo takođe moglo da aplicira za do 44 miliona evra finansiranja EU za udaljene teritorije povezane sa EU.
Dok Vašington možda ima milijarde više da ponudi nego Brisel, Grenlandci bi, kada steknu nezavisnost, mogli biti oprezni da se ne izlažu pohlepnim američkim korporacijama i nerado će izgubiti svoj sistem socijalnog osiguranja nordijskog tipa.
Slanje trupa
Sve gore navedeno bi zahtevalo vreme. Štaviše, nije jasno da li bi Trampove ambicije u vezi sa Grenlandom bile zadovoljene sporazumima ili poboljšanom bezbednošću na Arktiku.
U radu za uticajni istraživački centar Brojgel, Moreno Bertoldi i Marko Buti tvrdili su da vlade EU treba da „proaktivno zaštite Grenland od američkog ekspanzionizma“, dodajući da “EU ima kapacitet za brzo raspoređivanje i trebalo bi ga aktivirati”.
Iako to ne bi sprečilo aneksiju SAD, učinilo bi je daleko komplikovanijom.
Portparol nemačke vlade rekao je prošle nedelje da Berlin radi na planu „uključujući evropsko odvraćanje“ u slučaju da SAD pokušaju da zauzmu Grenland, dok je francuski ministar spoljnih poslova, Žan-Noel Baro, prošle godine pomenuo mogućnost raspoređivanja francuskog vojnog kontingenta.
Kapacitet za brzo raspoređivanje EU je do 5.000 vojnika iz nekoliko različitih država članica, pod komandom EU. Stručnjaci i neki političari smatraju da bi to moglo da promeni proračune SAD.
„Niko ne veruje da je rat između SAD i EU poželjan ili da se može dobiti“, rekao je Sergej Lagodinski, nemački poslanik u Evropskom parlamentu iz redova Zelenih.
Ali, dodao je on, američki vojni potez protiv EU imao bi razarajuće posledice po odbrambenu saradnju, tržišta i globalno poverenje u SAD.
O potencijalnom vojnom odgovoru piše i Blumberg. Naime, grupa evropskih zemalja, predvođena Nemačkom i Velikom Britanijom, priprema koordinisani vojni odgovor na Arktiku kako bi se suprotstavila pokušajima Trampa da anektira Grenland.
Prema izvorima bliskim tom pitanju, Berlin se sprema da predloži NATO-u stvaranje misije pod nazivom „Arktički stražar“.
Ta operacija, po uzoru na nadzor kritične infrastrukture u Baltičkom moru, ima za cilj da obezbedi region od ruskog i kineskog rivalstva, dok istovremeno pokazuje Vašingtonu da Evropljani obezbeđuju stabilnost dalekog severa, piše Blumberg.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
