Junker novi predsednik Evropske komisije

Prema navodima zvaničnika, za Junkera je na jučerašnjem sastanku u Briselu glasalo 26 šefova lidera i vlada Evropske unije, dok su protiv bila dvojica, najverovatnije premijeri Velike Britanije i Mađarske, Dejvid Kameron i Viktor Orban. Junker je na novoj poziciji zamenio dosadašnjeg predsednika EK Žozea Manuela Baroza. O izboru novog predsednika Komisije treba da se izjasni i Evropski parlament na svojoj plenarnoj sednici u Strazburu 15. jula.

Agencija Beta prenosi da je Junker evropski veteran i federalista koji nije nikada bio naklonjen stavovima Velike Britanije. Možda je baš zbog toga protiv njegovog izbora do kraja bio Kameron, koji je juče izjavio da je bi Junker bio „pogrešna osoba“ na čelu Komisije. Junker je doživeo duboku transformaciju EU, neuspeh stvaranja zajedničkog Ustava 2005, stupanje na snagu Lisabonskog sporazuma četiri godina kasnije, kao i rađanje jedinstvene evropske valute oko čega je ulagao velike napore. „Za mene je Evropa mešavina konkretnih akcija i jakih ubeđenja. A jaka ubeđenja ničemu ne vode ako nema pragmatizma“, rekao je Junker jednom prilikom, prenela Beta.

Takođe, EU je juče potpisala sporazum o pridruživanju sa Ukrajinom, Gruzijom i Moldavijom. „Ovo je veliki dan za Evropu. Evropska unija je danas na vašoj strani više nego ikada“, izjavio je predsednik Evropskog saveta Herman van Rompej. Sporazum su zvanično potpisali šefovi diplomatije 28 zemalja EU sa ukrajinskim predsednikom Petrom Porošenkom i premijerima Gruzije i Moldavije Iraklijem Garibašvilijem i Jurijem Lankom.

Porošenko je rekao da je to „veliki dan“. „Možda najvažniji za moju zemlju od nezavisnosti 1991“, istakao je on i dodao da se sporazum odnosi na „celu Ukrajinu, uključujući i Krim“. Rompej je izjavio da „ništa u sporazumu neće uticati na Rusiju“, dok je predsednik Evropske Komisije Žoze Manuel Barozo rekao da je sporazum „pozitivan i da nije ni protiv koga“. S druge strane, Moskva smatra da će Sporazum Ukrajine sa EU imati „ozbiljne posledice“. To je juče izjavio je zamenik šefa ruske diplomatije Grigorij Karasin.

Kremlj je ponovio da će Rusija preduzeti mere za odbranu svoje privrede „čim se pojave“ znaci negativnih posledica. „Sve što je neophodno za odbranu naše privrede biće preduzeto“, rekao je portparol ruskog predsednika Dmitrij Peskov. Inače, Sporazum predviđa ukidanje većine carinskih prepreka između Ukrajine i zemalja EU. Trilateralni pregovori Rusije, Ukrajine i EU o uslovima primene sporazuma biće održani 11. jula, najavilo je rusko ministarstvo spoljnih poslova.

Potpisivanje sporazuma s Ukrajinom bilo je najpre predviđeno u novembru 2013, ali je tadašnji predsednik Viktor Janukovič odlučio da se okrene Rusiji da bi dobio ekonomsku pomoć, podseća Beta. Ta odluka je izazvala proteste koji su doveli do pada Janukoviča s vlasti, a potom je usledila ruska aneksija Krima i pobuna na istoku Ukrajine. Rusija je nedavno upozorila da će preduzeti „mere zaštite“ ako se pokaže da sporazum šteti njenoj privredi.

Takođe, šefovi država i vlada EU trebalo je juče da potvrde Albaniji status kandidata za članstvo u Uniju, koji su 25. juna predložili šefovi diplomatija EU. Međutim, do zaključenja ovog našeg izdanja to nije zvanično potvrđeno. Na samitu u Birselu raspravljano je i o programu trajnog izlaska iz krize podsticanjem ekonomskog rasta i zapošljavanja, uz branu ilegalnoj imigraciji.

OEBS pozdravio oslobađanje posmatrača

Ženeva /// Predsedavajući Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS) Didije Brukhalter pozdravio je juče oslobađanje četiri posmatrača OEBS-a koje su krajem maja oteli proruski aktivisti na istoku Ukrajine, ali traži da se odmah puste i preostali taoci. „Oni su oslobođeni bez prethodnih uslova. Reč je o posmatračima iz Danske, Turske, Švajcarske i, ako se ne varam, iz Estonije“, izjavio je OIeksandar Borodaj, jedan od lidera proruskih aktivista u Donjecku. Oslobođeni posmatrači izgledaju umorno i nisu želeli da se obrate novinarima. Druga ekipa posmatrača nalazi se u Luganjsku od 29. maja. Lideri proruskih aktivista navode da ne kontrolišu paravojne formacije koje se na istoku Ukrajine bore protiv ukrajinskih snaga bezbednosti.