Kad je suvlje, onda je hladnije

Nezavisno od stvarne visine temperature, pritiska, ili vlažnosti vazduha, često se može čuti da ljudi imaju utisak da je napolju toplije ili hladnije za nekoliko stepeni. Tako nam je posle vrelog talasa, kada su temperature prelazile 40 stepeni, i na 30 stepeni bilo prijatno sveže. Da takve primedbe nisu neopravdane, potvrđuje i Jasminka Smailagić, rukovodilac grupe za primenjenu klimatologiju, Hidrometeorološkog zavoda Srbije, objašnjavajući da osećaj temperature zavisi od osećaja u svim našim čulima, koji je uslovljen različitim meteorološkim faktorima.
– Ukoliko je relativna vlažnost vazduha visoka, onda mi imamo osećaj da je temperatura viša nego što zaista jeste. Ako, recimo termometar pokazuje 30 stepeni, a relativna vlažnost vazduha je 50 odsto, onda imamo osećaj da je temperatura za stepen viša. Nekada je to i par stepeni više ili niže. Kod temperature od 30 stepeni i relativne vlažnosti vazduha od 30 odsto imamo osećaj da je 29 stepeni. Ukoliko je, pri istoj temperaturi, relativna vlažnost vazduha 80 odsto, osećaj je da je napolju temperatura od 41 stepena – objašnjava Smailagić.
Bioprognoza je složeni proces i predstavlja superpoziciju pet do šest meteoroloških elemenata. Kada ovi parametri nisu u zoni prijatnosti, ili zoni komfora, kako to stručnjaci kažu, osećaj hladnoće ili toplote neće biti u skladu sa realnom temperaturom koju pokazuje termometar. Osim toga, svi elementi u prirodi takođe utiču na naš osećaj i doživljaj temperature, kao što su sunce, zelenilo, voda…Za izračunavanje bioprognoze u letnjem periodu glavni meteorološki element je relativna vlažnost vazduha, a tokom zime najbitnija je brzina vetra.
– Pri temperaturi od minus 10 stepeni i brzini vetra od 25 do 30 metara u sekundi, imamo osećaj da je napolju hladnije za još pet stepeni. Možemo reći da je optimalna temperatura za ljudski organizam 18 do 25 stepeni. Ali ni to ne mora da znači, jer je zimi ova temperatura visoka. Znači ni to nije striktno tako, jer uz relativnu vlažnost vazduha idu i drugi elemetni koji pokazuju da je osećaj visine temperature različit od one koju pokazuje termometar. Primera radi, pre nekoliko dana temperatura je bila 37 stepeni, ali je vlažnost toliko bila visoka da je taj dan bio najteži za normalno funkcionisanje. To je onaj osećaj kada ste potpuno mokri, da jedva dišete i takvo stanje najteže podnose astmatičari, objašnjava naša sagovornica.
Po njenim rečima, ljudski organizam se može prilagoditi postojećem stanju, ali tada je potrebno da se tri dana uzastopno ne menjaju vrednosti meteoroloških parametara