Kad je teško – Roglić: Ko je dekan Hemijskog fakulteta u Beogradu?

Nije prvi put da nekim visokoškolskim ustanovama zbog toga preti „ključ u bravu“. I nije prvi put da o posledicama nebrige države javno govori jedino dekan Hemijskog fakulteta u Beogradu Goran Roglić.

Ne nastupa Roglić samo u ime kuće na čijem je čelu, iako je Hemijski fakultet jedan od najugroženijih. Više puta je u javnost i upozoravao na goruće probleme koji opterećuju domaće školstvo dok se mnogo pozvaniji nikada nisu oglašavali. Traganje novinara za sagovornicima o teškim temama najčešće se završavalo nezvaničnom preporukom: pitaj Roglića.

A pitati dekana Hemijskog znači da ćete dobiti pouzdan odgovor, utemeljen na činjenicama. Na takav način istupa i među svojim kolegama koji potvrđuju da uvek barata egzaktnim i proverenim podacima na koje se oslanja pre nego što iznese sud o nečemu.

Na Fakultetu važi za vrsnog hemičara, velikog znalca opšte hemije i njene praktične primene, a jedan je od retkih dekana sa impesivnim naučnim rezultatima. O tome svedoče podaci iz baze SKOPUS: Roglić ima 1.600 citata i više od 80 radova, od kojih su mnogi objavljeni u vrhunskim međunarodnim časopisima sa SCI liste.

Njegov Hiršov indeks 23 govori o značajnom i prepoznatom doprinosu u naučnoj oblasti kojom se bavi.

Roglić godinama upozorava na katastrofalne posledice po domaći obrazovni sistem zbog pada interesovanja mladih za studijske programe koji školuju buduće nastavnike i sa grupom dekana se bori da se ovaj problem reši.

Jedan je od prvih dekana koji je podržao zahteve studenata. Bez velikih reči kojima nije sklon.

„Ne bih ja tu puno govorio. Naši studenti su glasali i na glasanju je obustava nastave dobila većinu. To je to. Mi smo jedini fakultet na kom Studentski parlament aktivno učestvuje u protestima. Parlament je sproveo anketu studenata, ispoštovao to što su studenti glasali. I ja sam bio student devedesetih, prema tome, ne treba se mešati u njihove stvari. Većina profesora je stala uz njih“, govorio je na samom početku blokade.

Reagovao je i na neprimerene reakcije vlasti prema Univerzitetu u Beogradu: „Ukoliko predsednica Skupštine, ministri, predsednik države dozvole sebi da nazivaju rektora i dekane kriminalcima, tvorcima obojene revolucije, ljudima koje treba uhapsiti, kako drugačije tumačiti nego da je država otvorila rat protiv nas“.

Na optužbe režima koji je optužio studente za ekonomsku propast zemlje bio je više nego jasan:“ Univerzitet stoji uz njih, ja kao dekan ću ili stajati uz studente ili neću biti dekan“.

Rođen je 29. avgusta1964. godine u Kotoru. Osnovnu i srednju školu (Zemunsku gimnaziju) je završio u Zemunu.

Diplomirao je, magistrirao i doktorirao Hemijske nauke na nekadašnjem Prirodno-matematičkom fakultetu u Beogradu.

Na čelu Hemijskog fakulteta, na kome je prošao sve stepenice do redovnog profesora, nalazi se od 1. oktobra 2020. i trenutno mu teče drugi mandat dekana. Ranije je bio prodekan za nastavu i za finansije na tom fakultetu.

Oblasti njegovog interesovanja su medicinska hemija i hemija životne sredine. Predaje na Katedri za primenjenu hemiju.

Član je Srpskog hemijskog društva.

Voli rafting, planine i pešačenje.

Oženjen je, otac jednog deteta.