Trebalo je da prođu godine da Andžej Soljuga smogne hrabrost i svoje pare uloži u akcije. U junu 2007, poljski vajar je uložio 82.000 dolara u fond koji je zarađivao bogate dividende od 50 procenata godišnje. Pridružio se rastućem broju malih ulagača u postkominističkim državama koje su konačno podlegle čarima tržišta hartija od vrednosti.
Trebalo je da prođu godine da Andžej Soljuga smogne hrabrost i svoje pare uloži u akcije. U junu 2007, poljski vajar je uložio 82.000 dolara u fond koji je zarađivao bogate dividende od 50 procenata godišnje. Pridružio se rastućem broju malih ulagača u postkominističkim državama koje su konačno podlegle čarima tržišta hartija od vrednosti.
Soljuga (52) se gorko kaje. Ubrzo pošto je kupio akcije, poljska berza je „krenula na jug“ i do decembra je vajar bio do te mere uplašen da ih je prodao sve, sa gubitkom od 20.000 dolara. Akcije padaju svuda u svetu zbog tekućih tržišnih potresa, ali je pad posebno izražen u istočnoj Evropi gde ulagači u nekretnine trpe bolne gubitke u okruženju svetskog berzanskog posrtanja guranog hipotekarnom krizom u SAD i strahom od tamošnje recesije.
Tekući berzanski preokret je najoštrji od pucanja balona naduvanih vrednosti dot.com akcija 2000. godine, što znači da su to prve prave batine koje sad trpi većina ulagača evropskog istoka. Sad prodaju u masama i na veliko.
„Nažalost, izgubio sam mnogo para,“ izavio je agenciji AP Soljuga, koji je uloženi novac zaradio projektovanjem spomenika jevrejskim i poljskim žrtvama Drugog svetskog rata u Nemačkoj, Poljskoj i Rusiji.
„Pametni ljudi kažu da treba imati petlju i čekati da pad cena prođe. Ali, kad gledate kako vam se novac topi i da će možda nestati, onda znate da to nećete. Nema logike držati nešto što gubi vrednost“, kaže Soljuga.
Prošle srede, WIG-20, indeks najvrednjih akcija varšavske berze, pao je za 23,5 odsto sa vrha koji je dosegao krajem oktobra. Po pravilu, pad od 20 procenata ili više označava početak razdoblja „tržišta medveda“ na berzi, odnosno pada cena, kada novac grabe „medvedi“ koji su se kladili na pad.
Osam država koje su ušle u EU 2004, uživale su snažan rast tokom protekle četiri godine zahvaljujući i velikim stranim ulaganjima podstaknutih učlanjenjem. Industija je cvetala, lokalne valute jačale, a narod postajao bogatiji i speman da uđe u veće finansijske rizike, što je sve više i više pumpalo cene akcija na berzama. U takvoj klimi, investicione kompanije su pridobijale sve brojnije članstvo ulagača, reklamirajući svoje velike zarade u bliskoj prošlosti.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
