Foto: Privatna arhivaDobro, šalu na stranu, koš sa ove fotografije nije više u opticaju, što i nije tako začudno. Čudo bi bilo i da jeste. Koš i tabla nestali su netragom (ni pisma, ni razglednice) a još uvek nisu dobili adekvatu zamenu. Reč je o košakaškom igralištu u kragujevačkom naselju Pivara kod Ambulante broj 3 koje je letos obnovljeno prvo sa ovako „specijanom” tablom a potom ostalo i bez nje. I koša, uopšte.
Iako bi negde ova priča bila iz domena literature i kinematografije (tipa „Alisa u zemlji čuda”, „Zona sumraka”…) kod nas je to svakodnevica SNS neimarstva i izgradnje, kako cene čitaoci Danasa iz komšiluka igrališnog fenomena, koju su nam skrenli pažnju na ovu tragikomično/oksimoronsku situaciju.
I, stvarno, kad čovek stupi na tle velikog sveže asfaltiranog pravougaonka iza ambulante „trojka” ’ladno može da se zapita čemu ovo služi (jer očigledno „ne radi”): helliodrom na Pivari, podloga za neki manji novi Ćacilend, nastavak kultne „Odiseje u svemiru 2001” – samo „ležeći” megalt… Da nema stare oplave košarkaške konstrukcije sobaljene u blizini u visoku travu teško da bi se putnik (novinar) namernik dosetio da je reč o košarkaškom igralištu, samo, bez koša naravno i to nedavno obnovljenom (asfalt ne laže).
Po rečima i sećanjima (a, ona umeju da budu varljiva) naših sagovornika, hroničara pivarskog basketa i žitelja iz obližnjih kuća, ovo igralište ustanovljeno je još negde davne 1979. ili 1980. godine. Prvo je bilo samo na bazi utabane zemlje a onda i izbetonirano negde sredinom 80.-tih godina prošlog veka. Poslednju reparaciju i rekonstrukciju dočekalo je negde 1999. godine (o čemu postoji i zapis) kada je tada na lokalnom nivou vladajuća Koalicija „Zajedno” obnovila sve terene za basket po gradu. Tad je urađena i plava žičana ograda (sada takođe razvaljena i šljonula) oko istog.
Da, što kažu naši stari, ne grešimo dušu, igralište kao takvo nije bilo u funkciji već najmanje 10 godina. I, zato su se lokalni ljubitelji basketa obradovali njegovoj „obnovi i izgradnji”. Udarički je urađena i to samo za dva dana, što je za pohvalu… Ali… ne kaže se džabe sto je brzo to je i k(SNS)uso.
– Prvo, sada je teren produžen do same ambulante sa jedne i trafo stanice sa druge ali nije dovoljno širok. Kao da je planiran za igru na dva koša, što je smešno a, takođe nema potebnu širinu ni za basket i nemoguće je gađati trojku sa strane – nema daljine, a, kamoli iz ćoška. Takođe, tokom asfaltiranja izveden je preveliki nagib. Navodno da se na njemu ne bi zadržavala voda posle kiše, što je u redu ali je on prevelik pa se na njemu ne zdržava ni lopta. Razlika dva kraja terena je toliko očigledna golim okom, navode naši sagovornici koji to ne pričaju tek tako nego su i deminstrirali libelom (vidi sliku).
A, onda je na red došao i sam koš. Na staru metalnu konstrukciju nakalemljena je neadekvatna tabla sa obručem, da – na centru u kvadratu a ne ispod njega kao kod „ostatka svih koševa na svetu”. Mislim, poklonu se u zube ne gleda, al’ baš toliko…
I, to je bilo loše postavljeno, nebezbedno, navode naši sagovornici dodajući: „Država da postavi kinesku tablu, najjeftiniju… Pa, svako dete kod kuće, u dvorištu ima bolju…”. E, al k’o će Pivarcima ugoditi.
Koš „fenomen” je tako bitisao jedno mesec dana dajući priliku honičarima lokalnog sporta i nadrealnog priliku da ga ovekoveče na fotografijama a onda samo nestao. Puf! Mislim, tabla i obruč a konstrukcija ponovo iščupana i odložena (bačena) u stranu da tihuje.
Igralište je, kao kolateralna šteta/dobit (ko kako gleda) asfaltiano polovinom avgusta, kada su rađeni radovi na mnogo većem Pivarskom parku – popularnom „Pivarčetu” (a, ovom tepaju „Poljanče”). Nekome je izgleda sinulo, prigodno, da se i ovde p(r)ospe nešto lopata (kamiona) asfalta što načelno nije loša ideja i onda slavodobno da obelodani k’o da je otvoena nova „Arena”.
To je uredno zabeležio oficejelni sajt Gradske uprave 15. avgusta koji „piše” da se izvode završni radovi na asfaltiranju terena u naselju Pivara, pored zdravstvene ambulante 3. Ukupna vrednost radova je nešto više od 700.000 dinara. Završnu fazu radova na asfaltiranju terena pored zdravstvene ambulante 3, ukupne površine 152 metra, obišao je član Gradskog veća za komunalne delatnosti, Stefan Jovanović koji je istakao da su „ovakvi projekti važni za kvalitet života građana”.
– Teren je od velikog značaja za građane ovog naselja jer se nalazi pored ambulante i koristiće ga veliki broj dece, izjavio je on tada.
Iskreno, sada ne koristi ni jedno. Kako?
Ni izvođač radova, gradsko JKP „Šumadija” nije informativno dangubilo pa je i ono na svom sajtu izvestilo vaskoliko građanstvo i basketarstvo da se „nakon asfaltiranja sportskog terena u Pivarskom parku, nastavlja sa radovima na rekonstrukciji terena u ulici Cara Dušana u MZ Pivara”.
Pak, za razliku od sajta grada, iz prilježnog JKP „Šumadija” ne zaboravlja da napomenu da je sem Stefana Jovanovića radove u koje je „uzidano” 24 tone asfaltne mase obišao lično i narodni poslanik SNS-a Miroslav Petrašinović, doduše, tada u funkcii njihovog direktora. Takođe su detaljno navedeni i pripremni radovi: mašinski iskop zemlje, nasipanje i valjanje kamenog materijala, kao i ugradnja šaht poklopca (za koga komšije kažu da ne postoji a, mi ga nismo uočili uprkos „istraživačkom novinarstvu na terenu”). Oni navode i preciznju cenu radova – 735.000 dinara. Mašala. Neki bi rekli danas – bačenih.
Rad nadležnih u avgustu, Pivarci su dočekali sa oduševljenjem, jer „ponovo radi igralište”. Večitom frazeologijom sportski reportera „tu su ponikli” i od deteta basketarili mnogi potonji i veliki (dobro, bez visine i ne ide) pavi kšarkaši. Da ih ne nabrajamo sada ponaosob, je bi smo sigurno nekog zaboravili i ispustili (a, Pivarci umeju da budu prgavi). Usledilo je oduševljenje, euforija…
Ne dremajuće oko vazda dežurnog Portala „Prvi, prvi na skali” realno i duhu dobronamernosti je ne bez hvale „iskazao zahvalnost mladih koji žive blizu igrališta kod Pivarske ambulante, a čije je geslo – kraj vredi koliko se dece igra u nemu” ali i svih generacija Pivaraca.
No, sa postavljanjem onog „fenomenalnog” koša iz rubrike „Verovali ili ne!”, naglo je i splasnulo. I, taj momentum preonose „Prvi, prvi na skali”.
„U avgustu ove godine odrađena je sanacija igrališta, odnosno asfaltiranje koje je uključilo proširenje terena sve do trafo stanice, asfalt je namenski trebalo da bude odrađen sa nagibom kako bi se sprečilo zadržavanje vode na terenu, međutim nagib je ispao sigurno veći nego što je trebalo. Obećano je postavlanje koševa, kojih kao što
možete videti na slikama još uvek nema” konstatovali su i oni. Konstatujemo i mi polovinom novembra.
U međuvremenu se ništa nije promenilo sem što je lijana i puzavica već poprilično „savladala” i novi asfalt, trava narasla i konstrukciju koša obrasla (i, ne samo njega nego i ostale artefakte koji bi trebalo da predstavljaju „parkovski mobilijar za decu”), polako se spontano nakuplja đubre i otpad. Jedno (ne)realizovano igralište više manje, realno je kod nas danas stanje.
– Eto, šta biva kad se pohvali Ćaci da par lopata asfalta, onako, samo baci, rezignirano kosntatuju naši sagovornici iz komšiluka Ambulante br. 3 koji su nas i pozvali da medijski svedočimo ovom „čudu obnove i izgradnje” i „brige za našu decu”.
I, dok oni odlaze da i dalje cepaju basket na obližnjim terenima „Pivarčetu” ili Skveru, mi, kako dolikuje neustrašim novinarima reporterima/istraživačima ostajemo na „novoizasfaltiranom crnom pravougaoniku” jer počinje kiša. Stvarno, voda se ne njemu ne zadržava. A, i što bi?! Šta bi i ona jadna na njemu (u)radila.
Više vesti iz ovog grada čitajte na posebnom linku.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
