Građani Subotice ostali su uskraćeni za još jedan dućan, Trgoprometovu samoposlugu koja je bila jedan od prvih dragstora u gradu i decenijama siguran izvor snabdevanja svakodnevnim potrepštinama. Zatvaranjem ove prodavnice knjiga je spala praktično na jedno slovo, te su svi koje nužda tera da kupuju hleb i mleko, a stanuju u užem centru grada, sada upućeni jedino na Maksijev supermarket u kojem su gužve veće, a kupovina sporija.
Građani Subotice ostali su uskraćeni za još jedan dućan, Trgoprometovu samoposlugu koja je bila jedan od prvih dragstora u gradu i decenijama siguran izvor snabdevanja svakodnevnim potrepštinama. Zatvaranjem ove prodavnice knjiga je spala praktično na jedno slovo, te su svi koje nužda tera da kupuju hleb i mleko, a stanuju u užem centru grada, sada upućeni jedino na Maksijev supermarket u kojem su gužve veće, a kupovina sporija.
Proces gašenja manjih radnji s prehrambenim artiklima traje već neko vreme, a poslednjih meseci on je i ubrzan činjenicom da je opština svoje poslovne prostore u centru zamenila za zgradu Minerve. Zamena je obavljena s novim vlasnicima Minerve, konzorcijumom koji čini grupa moćnih lokalnih biznismena i koja je u tome videla i te kako dobar posao.
Pored činjenice da su za jednu zgradu – koju su uzgred kupili za 30 miliona evra, a zamenili je prema procenjenoj vrednosti od 104 miliona evra – dobili sedam atraktivnih poslovnih prostora u strogom centru grada, konzorcijum je sada u prilici da diktira cene zakupa u tim prostorima, te je tako i ugašeno nekoliko dućana koji nisu mogli da podnesu novu kiriju. Pomenuti Trgoprometov dragstor je posle promene vlasnika bio suočen s višestrukim povećanjem zakupa sa 2.500 na čak 11.000 evra, što nije bio u mogućnosti da plati. Pozivajući se na poslovni fer plej, i u nadi da će novi zakupodavac poštovati zatečeno stanje, Trgopromet je najpre odbio da se iseli, ali je konzorcijum dobio spor na sudu preimenovanjem namene poslovnog prostora iz trgovinske u knjižarsku delatnost.
Sličnu sudbinu doživeli su zakupci još dve prodavnice prehrambene robe, što stanovnicima ovog dela grada, i ne samo njima, komplikuje običnu svakodnevnu kupovinu. Subotičani su na taj način odjednom suočeni sa „sindromom Njujorka“ i drugih megalopolisa u kojima se do vekne hleba mora ići kilometrima van gradskog jezgra. Taj koncept svakako podrazumeva i neke druge uslove koje Subotica, sva je prilika, još nije ispunila.
U celoj priči oko gašenja prvog subotičkog dragstora ponovo se pojavljuje pitanje koristi opštine od ove transakcije nekretnina, jer je potpuno nejasno zbog čega je lokalna vlast tako lako prepustila atraktivne poslovne prostore u centru grada čija je cena zakupa s novim vlasnicima višestruko porasla, a što je, logično, mogao da bude dobar prihod i opštinskoj kasi.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
