foto: FoNet/TV FoNetKažu „ko radi taj i greši“, „greške se dešavaju“, ali greške ako napravi lekar – se ne praštaju. Naročito kad neko zbog toga ostane bez člana porodice. Uvek se pita da li je moglo bolje, drugačije da se leči. Najviše boli kad i istitucije, koje bi takve slučajeve trebalo da reše, ne ulivaju poverenje, pa je svaki smrtni ishod u srpskom zdravstvu povod za sumnju u lekarsku grešku, a da se i ne sačekaju rezultati istrage.
Smrt četvorogodišnje devojčice E. M. u Čačku, nakon rutinske operacije trećeg krajnika, ponovo je digla Srbiju na noge. Roditelji i građani s pravom traže odgovore šta se desilo detetu koje je zdravo primljeno na zakazanu operaciju. Iako se devojčica u čačanskoj bolnici lečila od 29. januara do 4. februara, Ministarstvo zdravlja se prvi put oglasilo tek 10. februara kao o “nemilom događaju” navodeći da su poslali inspekciju da ispita sve okolnosti, bez navođenja o kom nemilom događaju se radi.
Da li pod pritiskom javnosti ili zato što mu to moral i obraz nalažu v. d. direktor čačanske bolnice ipak sledeći dan daje ostavku na mesto koje većina rukovidilaca zdravstvenih ustanova želi po svaku cenu da zadrži godinama, iako je zakonski rok svega šest meseci. Znaju oni da je biti v. d. danas u Srbiji mesto na kome se “igra kako ti se kaže” ali prihvataju, zarad svojih interesa, da budu tu gde jesu – poslušni.
Još se javnost nije oporavila od ovog slučaja stiže vest da je u istoj bolnici, u noći između 11. i 12. februara preminuo muškarac od 38 godina, takođe nakon operacije trećeg krajnika. Ministarstvo se u startu, u saopštenju, ograđuje da pacijent “nije naš osiguranik, da se samostalno prijavio na navedenu hiruršku intervenciju zbog disajnih problema od kojih je godinama imao tegobe, svestan rizika same intervencije zbog ostalih pridruženih bolesti od kojih je bolovao“.
Kad dođe do smrti pacijenta sve manjkavosti sistema dođu do izražaja. Ispliva na površinu i pitanje organizacije rada zdravstvenih ustanova, i uslovi u kojima zdravstveni radnici rade sa ionako smanjenim kadrovima, te pitanje smrti postaje pitanje sistemskih, a ne samo lekarskih grešaka.
Anesteziolog u penziji Dragan Cvetić ne brani lekare, ali podseća koliko je njihov posao anesteziologa odgovoran i rizičan jer “držite pacijenta na ivici života da bi se operacija mogla obaviti” i da ne postoji operacija za koju bilo ko može dati stopostotnu garanciju. Lekare, kaže, niko ništa ne pita, a kad se nešto desi javnost vidi samo niih.
Lekarske greške u Srbiji i dalje su tabu tema. Iako ih je bilo dosta, o njihovim epilozima se malo zna. Dok Lekarske komore na svaki nemili događaj i dalje ćute, a zdravstvom upravljaju političari, greške u zdravstvu završavaju po nekakvim fiokama, retko na sudu gde se pravda krči sporo. Dolazimo u situaciju da pacijenti nemaju na koga da se oslone, jer i lekari zbog nametnutih administracija ne stižu ni da ih saslušaju.
Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
