Kada će fakulteti dobiti novac za materijalne troškove: Šta kaže Ministarstvo prosvete?

Ovim rečima Goran Roglić, dekan Hemijskog fakulteta u Beogradu, odgovara da pitanje Danasa da li je to što država još nije uplatila visokoškolskim ustanovama novac za materijalne troškove kazna zbog toga što su podržali studentske zahteve.

Rok do koga je fakultetima trebalo da bude uplaćena druga rata za izmirenje materijalnih troškova bio je 15. septembar, na šta su rektori državnih univerziteta podsetili premijera Đura Macuta na sastanku održanom prošle nedelje.

U međuvremenu, nekim fakultetima stiglo je upozorenje pred isključenje struje zbog nagomilanih dugova.

U Ministarstvu prosvete za Danas kažu da će sredstva za materijalne troškove biti uplaćena u narednih nekoliko dana. Kako dodaju, komunalna i druga javna preduzeć će, u dogovoru sa Ministarstvom prosvete, odložiti naplatu računa dok fakulteti ne dobiju sredstva za materijalne troškove.

– Dobili smo samo prvu ratu čime smo izmirili račune sa 31. martom. Sada postoji rizik da nam Elektrodistribucija isključi struju i da nam Beogradski vodovod prekine snabdevanje vodom. U tom slučaju ne možemo da počnemo nastavu 1. novembra. Koliki je ukupan dug Hemijskog fakulteta ne znam u ovom trenutku, ali nam je do 30. juna ostalo oko 14 miliona dinara koje nismo izmirili. Slično je na mnogim fakultetima. Na osnovu informacija koje imam od kolega Elektrotehnički i Fakultet političkih nauka su dobili opomenu pred isključenje struje. Ukoliko bi do toga došlo nama bi to napravilo veliku štetu zbog aparata – kaže Roglić.

Prema rečima dekanke FPN-a Maje Kovačević, opomena iz Elektroprivrede Srbije zbog duga većeg od 350.000 dinara Fakultetu je stigla 4. septembra, a Ministarstvo prosvete je o tome obavešteno 5. septembra.

Izmenama Zakona o visokom obrazovanju država se kao osnivač obavezala da visokoškolskim ustanovama pokriva stalne troškove u celosti.

Prva tranša je stigla sa zakašnjenjem tek krajem jula, a u saopštenju Ministarstva prosvete tada je rečeno da su isplate preostale tri rate planirane u septembru, novembru i decembru.

„Iznos druge rate biće u okvirima prve, dok će iznos treće i četvrte rate biti naknadno definisan u skladu sa iskazanim potrebama visokoškolske ustanove za drugu polovinu 2025. godine“, navelo je tada Ministarstvo, koje je na ime prve tranše izdvojilo ukupno 393 miliona dinara i to za stalne troškove, troškove materijala i druga primanja zaposlenih u skladu sa kolektivnim ugovorom.

Prethodno, resorno ministarstvo je tražilo od visokoškolskih ustanova da prilože sva dugovanja, da bi potom stigao novi dopis u kome se traže samo dugovanja za komunalije, uz koje je trebalo da se pošalju i kopije neplaćenih računa.

Ispostaviće se da su fakulteti koji su račune plaćali iz sopstvenih prihoda kako bi izbegli obustavljanje usluga ispali naivni.

– Zakonska obaveza države je da izmiruje stalne troškove u celosti. Fakultetima koji su platili račune iz sopstvenih prihoda taj novac ne može da se refundira i to je jedan od ozbiljnih problema. Mi nemamo novca, niti imamo nameru to da platimo – kaže Roglić.

On pojašnjava kako to u praksi izgleda.

– Vama država uplaćuje račun za energetske usluge na tačno određeni račun. Ako ste platili sa pozicije sopstvenih prihoda država ne može da vam vrati novac na taj račun već mora da uplati isključivo na namenski konto. Ako uplati pare za energetske usluge, a vi ste račun već platili, taj novac ne možete da koristite za sopstvene prihode. A ako ga ne potrošite do kraja godine, odnosno ako ostane na toj poziciji, morate da ga vratite državi – pojašnjava dekan Roglić.

Dekanka Filološkog fakulteta u Beogradu Iva Draškić Vićanović kaže da je i po prethodnom zakonu država bila dužna da plaća materijalne troškove, ali to što nije bilo precizirano da ih isplaćuje u punom iznosu se tumačilo da ne mora da ih plaća u celosti.

– Dobijali smo mali deo sredstava, oko 15 odsto, a sve ostalo je bilo naše snalaženje da te troškove platimo. Za Filološki fakultet je to ogroman problem jer imamo veliku zgradu i preko 7.000 studenata. Nama su samo troškovi grejanja preko dva miliona dinara mesečno. Imamo višemilionske iznose koje godinama unazad jako teško podmirujemo, to je napor koji Fakultet ulaže iznad svojih snaga. Meni kao dekanu je na prvom mestu interes institucije i kada vidim da fakultet neće moći da funkcioniše struju smo morali da plaćamo iz sopstevnih prihoda, iako sam bila svesna da nam taj novac država neće refundirati. Odmeravam šta je veća šteta za instituciju – pojašnjava Draškić Vićanović kako se snalazila sa plaćanjem računa za struju i komunalne usluge.

Sa ovim problemom visokoškolske ustanove se suočavaju godinama unazad. U maju prošle godine na Senatu Beogradskog univerziteta je čak zauzet zajednički stav dekana da od 1. juna svi fakulteti plaćaju račune samo u iznosima koje im država uplati.

Zašto su neki od toga odustali?

– Zbog pritiska i pretnje izvršiteljima i obustavljanjem snabdevanja jer kada bilo ko pošalje izvršitelja vi pored toga što morate da izmirite dugove, morate da platite i naknadu izvršiteljima, tako da je to dodatni trošak za fakultet. Prema mojim informacijama, najveći broj fakulteta je prestao da izmiruje račune, posebno posle ponašanja u julu ove godine kada nisu priznavali ono što su fakulteti plaćali iz sopstvenih prihoda – ističe Roglić.

Na pitanje da li je realan scenario da fakultetima na kraju bude isključena struja i voda, naš sagovornik se nada da do toga neće doći.

– Rektori su postigli dogovor s predsednikom Vlade da će snabdevači biti obavešteni o razlozima kašnjenja uplata i da će se od njih tražiti da ne obračunavaju kamate i da se ne pokreću sudski postupci. Da li će to obećanje biti realizovano, ne znam – kaže Roglić.